Српска православна црква и верници данас славе успомену на Ћирила и Методија, који су заслужни за ширење писмености међу словенским народима. Обележава се као државни празник – Дан словенске писмености и културе. У црквеном календару обележен је црвеним словом.
Ова два брата рођена су у Солуну, у кући знаменитих и богатих родитеља. Старији брат Методије провео, је као официр, десет година међу Словенима (македонским) и тако научио словенски језик. По повратку у Грчку замонашио се, а мало иза тога придружио му се и млађи брат Кирило (Константин). Када је хазарски цар Каган тражио од цара Михаила проповеднике хришћанства, цар му је послао браћу Ћирила и Методија. Они су убедили прво Кагана и његове доглавнике, а затим и много народа превели у хришћанство. По повратку у Цариград саставили су словенску азбуку од 38 слова, и почели да преводе црквене књиге са грчког на словенски. На позив кнеза Растислава отишли су у Моравију да шире веру Христову, а умножене црквене књиге поделили су свештеницима да уче омладину. На папин позив стигли су у Рим, где се Ћирило разболео и умро 14. фебруара 869. године.
Методије се потом вратио у Моравију и наставио са ширење вере међу Словенима све до смрти 6. априла 885. године. Његово дело наставили су његови ученици са светим Климентом, као епископом на челу. Прешли су Дунав и стигли на југ, у Македонију (Охрид) и ту продужили започети посао браће Ћирила и Методија. Ширили су веру и писменост међу Словенима.
Извор: Црквени календар
