Mачке перу веш – O mačke thovena o šeja

Под покровитељством града Врања реализујемо пројекат „Чудесни свет ромске бајке“ – „Ćoxanutno them romane paramizijengo“ који је намењен припадницима Ромске националне мањине (децу и младе). Преносимо вам део једне од најпопуларнијих бајки Рома југоисточне Србије које је сакупио и приредио Драгољуб Б. Ђорђевић. У његовој књизи записано је да је бајку „Мачке перу веш“ казивао Хава Алијевић Османи 1928. године из Прешева, а да је записао Ибрахим Османи.

Ову бајку превео је на ромски језик Звездан Рамић из Врањске Бање. Илустрације за аудио запис као и за насловну фоtографију урадила је Талија Марковић ученица седмог разреда ОШ „Вук Караџић“ из Врања.

Аутор илустрације Талија Марковић ученица ОШ „Вук Караџић“ Врање

Било је то давно у некој земљи иза седам брда и седам мора. На крају села у једној усамљеној кући са кровом од сламе, без димњака, живели су отац и његова вредна кћи Чорори. Она је рано остала без мајке те је о њој бринуо отац. Сиротица је по цео дан вредно радила у кући. Никада није имала времена да се игра са својим вршњацима, јер је све кућне послове обављала сама. Прала је и крпила одећу, кувала, чистила кућу. Често је ишла до оближње реке да захвати воду. Опијена лепотом свакојаких трава и цвећа заборавила би на посао и бриге. Онда је кући носила букете цвећа да обрадује свога оца који се тек предвече уморан враћао кући, носећи под мишком хлеб.

Hine kaj hine jek paramiz ki  jek dur phuv angleder but berša. Ko agor ko gav ko jek kokoro ćher taro pus, bizo dimnjako, bešle o dad hem olesri bućarni ćhaj  e Ćorori.

Oj tikori aćhili bi dajakro hem o dad barjarđala. E ćorori sovdive buti hine ćerela ko ćher. Na ćhelelavse hine avere ćhavorena, adalese so sa o dive ćerela o ćherutne buća.  Thovela hem sivela o šeja, ćeraj habe, hem kosela o ćher. Ked đala hine  đi e len te dolel pani hinolaće šukar te dikhel e ćar hem o luluđa. Teg bistrela hine ki buti hem ko lošnipe. Anela hine luluđa ko ćher te čerel pe dade bahtale kova raćate avela ćhere tali buti hem anela jek maro.

Отац није хтео да се ожени плашећи се да ће друга жена мрзети и мучити његову Чорори. Опет, мислио је да је она исувише млада да се брине о њему и о кућним пословима. Зато је једно вече позове к себи и поче разговор милујући јој дугачку косу.

O dad na manglja te levse romnja so darandilo da adija romni na ka mangel hem ka gnajini olesra Ćororja. Pale, hinole ki godi so oj but terni te dikhel ole hem o ćher. Adalese jek rat vićinđala te vaćeri ola, hem lelja te maznoni olakre bare bala.

– Kћери моја, цвете мој, да ли би волела да имаш мајку? – питао је.

– Mi ćhaj, mi luludi, ka mange li te oveltu daj? – pućjala ov.

– Бабо, што ме то питаш? Kо не воли мајку? – рече Чорори, загрли га и пољуби. – Ја бих била најсрећнија да имам мајку.

– Dade, so pućejama? Ko na mangela daja? – vaćerđa e Ćorori, dolinđale ki jangalja hem ćumudinđale.- Me ka ovav najbahtali te ovelmand daj.

Садржаје из овог пројекта прилагодили смо особама са сензорним инвалидитетом тако да ову бајку као и све уз овог серијала можете и да слушате како на српском тако и на ромском језику.

Овај пројекат финансијски је подржан од стране Града Врања. Ставови изнети у текстовима и другим медијским садржајима нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Подели: