Трећа бајка из серијала „Čudesni svet romske bajke“ naslov“ – „Ćoxanutno them romane paramizijengo“ носи назив „Златна пауница“ – „Zlatno paunica“.
Ова бајка је такође из књиге Бајке Рома југоисточне Србије – Мачке перу веш које је сакупио и приредио Драгољуб Б. Ђорђевић. Казивао је 1943. године у Прешеву Алија Куртић из Нипа, а записао Мирослав Шабановић.
Ову бајку превео је на ромски језик Звездан Рамић из Врањске Бање. Илустрације за аудио запис као и за насловну фотографију урадила је Зонка Миловановић ученица шестог разреда ОШ „Предраг Девеџић“ из Врањске Бање.
Преносимо вам део ове бајке, а у линку испод можете погледати и послушати бајку „Златна пауница“.
Био једном један Ром који је имао тројицу синова. У свом дворишту имао је дрво које је ражало златне јабуке. Пошто примети да јабуке преко ноћи нестају, старац одлучи да синови чубају дрво. Најстаријег сина одреди да прве ноћи буде код јабуке. С ледећег јутра отац виде да недистаје једна јабука, а старији син призна да се успавао и да ништа није чуо ни видео.
Наредне вечери оде други син да чува залтну јабуку. Стражарио је на коњу, седео испод дрвета, али се умори и заспа. У току ноћи нестаде још једна јабука, а ни средњи син ништа није и чуо ни видео.
Дође време да и најмлађи син чува залтну јабуку. Он легне испод дрвета, узду свеже себи око ноге да га пробуди коњ кад неко наиђе, па заспи. Негде око поноћи коњ се узнемири и почне да затеже узду, тако да се најмлађи син трже из сна. Пробудивши се, угледа божју лепоту – златну пауницу. Она је сваке ноћи брала златне јабуке са њиховог дрвета. Када златна пауница примети да је младић будан, падне на његовог коња и истог трена се претвори у прелепу девојку. На растанку девојка му поручи.
- Ако желиш да ме видиш још једном, потражи ме.
- Младић је упита како да је нађе.
- Даћу ти ово перо. Оно ће те водити.
- Сутрадан, када је дошао отац, све јабуке су биле на броју. Син рече да је био будан целе ноћи и да нико није долазио.
Hine kaj hine jek paramiz. Hjine jek Rom kova hinole trin ćhave. Ko po dvoro hinole kaš kova bijani hine zlatna phabaja. Dikhlja ov so raćate našalđona o phabaja, o purano vaćerđa pe ćhavenđe te arakhen e phabaj. Vaćerđa asko najpurano ćhavo jekto rat te arakhi e phabaj. Ked dislilo o dad dikhja so nanetani jekh phabaj, a o najpurano ćhavo vaćerđa pe dadese so leljale o sojba hem so na šunđa ni dikhlja ko lelja e phabaj.
Aver rat o dujto ćhavo đelo te arakhi e zlatno phabaj. Ažićerđa ko gras pa bešlo tali phabaj hem leljale o sojba. Ki rat đeli panda jekh phabaj, a o dujto ćhavo na šunđa ni dikhlja ko lelja e phabaj.
Alo vahti o najtikoro ćhavo te arakhi e zlatno phabaj. Ov pašlilo talo kaš, phadka e graste kop o pro sar bi o gras đangajle tea lo điko, hem zasuća. Ate paše o dešuduj ki rat o gras lelja te mrdini hem đangađa e najtikore ćhave talo suno. Ked đangadilo, ov dikhlja e devlesoro šužipe – e zlatno paunica. Oj sa o raća lela o zlatna phabaja talo olengoro kaš. Ked dikhja so o ćhavo đangalo, bešli ko olesroro gras hem uli but šuži ćhaj. Ked đelivse oj vaćerđalese.
Te mangljan te dikhema pale, rode mand ki barali phuv.
- Sar te arajhavtu – pućja o čhavo
- Ka davtu akava por. Ov ka legaritu.
Tajsa dive alo o dad hem dikhlja so sa o phabaja ko than. O ćhavo vaćerđalese so hine đangalo sa e rat hem so na hine niko.
Овај пројекат финансијски је подржан од стране Града Врања. Ставови изнети у текстовима и другим медијским садржајима нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
