Победа у Првом светском рату, била је победа српског сељака, српског војника, истакао је градоначелник Врања др Слободан Миленковић обраћајући се присутнима на комеморативном скупу уприличеном крај Спомен костурнице ратницима ослободилачких ратова од 1912. до 1918. на Шапраначком гробљу поводом 4. октобра Дана ослобођења Врања у Првом светском рату.
-Победа у Првом светском рату, била је победа српског сељака, српског војника, који је неретко облачио униформу право са своје њиве или кућног прага. Нашавши се у вртлогу међународних односа, српска се држава поново суочила са империјалистичким тенденцијама великих сила. Принципов пуцањ у Сарајеву био је само тобожњи повод за давнашњи план Немачке и Аустроугарске да потврде свој кредибилитет великих сила, нарочито након успона Србије као регионале силе у Балканским ратовима. Ратни вихор нас није заобишао. Ни нови погроми, нови злочини и покушаји гушења нашег идентитета. Истрошена и измучена, српска војска је свакако била одлучна да поврати своје територије, упркос голготи коју је преживела након повлачења преко Проклетија. Највећи терет, опет носи српски сељак, српски војник. Међутим, жеља да поново виде своја огњишта, родни крај и Србију, надвладала је бол и патњу. Уздигнути из пепела, српски сељаци, српски војници, били су ударна песница савезничких снага приликом пробоја Солунског фронта, најављујући крај Великог рата. У страховитом јуришу долином Вардара, српске су снаге прегазиле противнике који су ужурбано напуштали своје положаје“, рекао је градоначелник и додао: „Драги пријатељи, историја нас учи да је слобода идеал малих и питомих народа, који су крварили да би је живели. Историја нас учи да не постоје неосвојиве тврђаве, односно непријатељи који не могу да буду савладани. Посебно они, туђини на туђој земљи, жељни туђих кућа и њива. Зато је наша борба исконски везана за слободу, за живот под својим небом. Јер како каже Алекса Шантић, “и свуда гдје је српска душа која, тамо је мени отаџбина моја, мој дом и моје рођено огњиште – рекао је др Миленковић.
Пристнима се обратила и Председница Удружења потомака ратника ослободилачких ратова Србије до 1918.године Оливера Ђорђевић која је истакла је да смо у обавези да младе генерације васпитавамо у духу родољубља.
За упокојење душа хероја који су дали своје животе за слободу помен је служио митрополит врањски Пахомије са свештенством
Венце и цвеће крај Спомен костурнице положили су градоначелник Врања др Слободан Миленковић са сарадницима, командант Четврте бригаде Копнене војске пуковник Синиша Николић са сарадницима, народни посланици Драган Николић, Горан Николић и Слободан Петровић, заменик председника градске општине Врањска Бања Марко Николић. Пошту палим борцима одале су и делегације ПУ Врање, Безбедоносно информативне агенције, Удружења потомака ратника ослободилачких ратова Србије до 1918. године, СУБНОР-а, Војних пензионера, Српских ратних ветерана и Покрета ветерана.
У пригодном програму наступили су Градски мешовити хор и глумац Никола Стојковић.
