„Змај који је волео прекрасне жене“ – „O ažderi so manglja šuže đuvljen“ назив је нове бајке коју вам представљамо. Можете је прочитати у књизи „Бајке Рома југоисточне Србије – Мачке перу веш“ које је сакупио и приредио Драгољуб Б. Ђорђевић. Ову бајку казивао је Севда Мехмедовић из Прокупља 1960. године, а записао Баја Саитовић Лукин.
Ова бајка као и све из серијала под називом „Čudesni svet romske bajke“ naslov“ – „Ćoxanutno them romane paramizijengo“ преведена је на ромски језик а то је учинио Звездан Рамић из Врањске Бање. Илустрације за аудио запис на српском језику урадила је Талија Марковић ученица седмог разред ПШ „Вук караџић“ из Врања, док су илустрације за ову бајку на ромском језику урадиле сестре Зонка и Олга Миловановић из Врањске Бање. Олга има 10 а Зонка 12 година.
Преносимо вам део ове бајке, а у линку испод можете погледати и послушати бајку „Змај који је волео жене“.
***
Nekada davno u jednom velikom carstvu živeo neki car koji je imao trojicu sinova i prelepu kćer. Kad je devojka stasala za udaju, car pozove sinove pa ih upita:
-Da li biste sestru dali nekome ko nije kraljevskog roda?
Stariji i srednji sin rekoše da njihova sestra treba da se uda za nekog iz kraljevske porodice. Najmlađi sin odgovori da sestru daju onome ko je prvi zaprosi, pa makar on bio i najveća sirotinja, sakat, ćorav, ćopav, jer je to njena sreća, njena sudbina.
Čuo to nevidljivi zmaj pa zakuca na njihova vrata. Oni otvoriše, ali nikog ne videše.
-Došao sam da prosim vašu ćerku za ženu – reče nevidljivi zmaj.
-Ne vidim te. Kako da ti dam ćerku? – odgovori car.
Ne damo sestru dok se ne pokažeš? Ko si? Šta si? – zapitaše stariji i srednji carev sin.
Tada najmlađi reče:
Ne sme da se odbije. Ona treba da se uda za njega jer je prvi zaprosio. On je njena sreća, njena sudbina.
Tada nevidljivi zmaj reče najmlađem careviću
– Idi i pitaj sestru da li hoće da se uda za mene.
Kad najmlađi carev sin upita sestru, ona odgovori:
– Neka bude kako ti, brate, odlučiš.
I tako se careva ćerka udala za zmaja.
* **
Hine kaj hine jek paramiz. Angleder but berša ko jek baro carstvo hine jek kralja kova hinole trin murša hem jek but šuži ćhaj. Ked alo vahti te delpe e ćhaj, o kraljo vićinđa pe ćhaven hem pućjalen:
– Ka den li tumara phenja dekheste kova nanele kraljevsko rat?.
O phureder hem o maškaruno ćhavo vaćerde so olengri phen valjani te lel dekhe kova tari kraljevsko familija. O najtikoro vaćerđa so valjani te den e phenja okoleste koja ka avel jekto te mangella, pa neka ovel najćororo, bango, kororo, adalese so adava olakro bathalipe hem olakri sudbina.
Šunđa adava o ažderi so na dićhola pa khuđa olenđe ko udar. On phravde, nikas na dikhle.
– Ajum te mangav te ćhija romnjaće- vaćerđa o ažderi so na dićhola.
– Na dikhavatu. Sar te davtu me ćhija? – vaćerđa o cara.
– Na daja amara phenja te na mothođantu ko tu hijan – vaćerde o phureder hem o maškaruno ćhavo.
Teg o najtikoro vaćerđa:
Na valjani te irinale. Oj valjani te delpe oleste adalese so oj jekto alo te mangella. Ov olakro bathalipe hem olakri sudbina.
Tegani o ažderi so na dićhola vaćerđa so najtikoro princo:
-Đa puć te phenja mangela li te delpe manđe.
Pućja o princo pe phenja, a oj phenđa:
-Neka ovel sar tu pheneja phrala.
Hem ađakhar e princeza dinšape ko ažderi so na dićhola.
Овај пројекат финансијски је подржан од стране Града Врања. Ставови изнети у текстовима и другим медијским садржајима нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
