Добро дело – Laćhi buti

Добро дело – Laćhi buti је још једна бајка коју вам представљамо у оквиру пројекта „Čudesni svet romske bajke“ – „Ćoxanutno them romane paramizijengo“ коју реализујемо под покровитељством Града Врања.

И ова бајка налази се у књизи под називом „Бајке Рома југоисточне Србије – Мачке перу веш“ које је сакупио и приредио Драгољуб Б. Ђорђевић. Ову бајку казивао је и Душан Ђорђевић из Сврљига 1941. године а записао је Мирослав Петковић.

Ова бајка као и све из серијала преведена је на ромски језик а то је учинио Звездан Рамић из Врањске Бање. Илустрације за аудио запис на српском и ромском језику урадиле су Олга Миловановић и Зонка Миловановић.

Преносимо вам само један одломак из ове интересантне и поучне бајке.

***

Била једном једна старица  и имала сина јединца. Рано је сирота остала без мужа. Њен син је био прост и без школе, Циганин ковач са села. Од ковачког рада ништа није могло да се заради. Једног дана  Циганину дојади да живи таквим бедним животом и одлучи да оде у бели свет. Рекао је мајци да не може више да поднесе да га она издржава и да зато одлази у печалбу.

– Ако си, синко, тако оллучио, нека ти је Бог од помоћи, рече мајка. Испече сину пројани хлеб, даде му три динара, последње што је имала и испрати га на пут.

Циганин пољуби мајци руку и обећа да ће се вратити чим буде нешто зарадио.

Целог дана Цига никог није срео путем. Негде око поноћи близу једног брда, примети два човека. Један је био крупан, права градосија, док је други био низак, мршав, једва га је било 40 килограма. Али онај мали је бесомучно тукао крупног човека. Цига се чудом чудио. Приђе им и покуша да смири људе. Упита малог зашто туче крупног човека? Мали бесно одговори да му високи човек дугује три динара.

-Толике батине за три динара?

Цига је имао три динара, које му је мајка дала за пут, па помисли: „ Ја сам сиромах, па сиромах. За три динара нећу бити ни богатији, ни сиромашнији, а помоћи ћу човеку“. Па одлучи да врати дуг оног крупног човека.

Омалени би зачуђен, али узе новац и оде. Цига тада рече крупном човеку:

-Ја идем својим путем, а овај новац не треба да ми вратиш.

***

Hine kaj hine jek paramiz. Hine jek purani kola hine jek ćhavo. Aćhili bi romesro oj  ćorori but terni. Olakro ćhavo na đelo ki  škola, ja hine kovači ko gav. Ki adija  buti na hinedek zarada. Jek dive olese alo sa đi o nakh te đivdini ađakhar hem leljape te đal ko sveto. Vaćerđa pe dijaće so našti te dikhel so oj anellese hem so ka đal ki pečalovina.

–         Tej ađakhar mo ćhavo, o Devel neka deltu šukaripe, vaćerđa e daj. Pekjalese jek maro, dinđale trin dinarja, sa okova so hinola hem bićhalđale ko dromo.

O ćhavo ćumudimđa olakro vas hem vaćerđa so ka irini ćhere ked hari  ka zaradini.

Phirđa kaj phirđa sa o dive nikas na resja. Athe paše ki ekvaš e rat ko jek brego dikhja duje manušen. Jekhe but bare manuše hem dujtone tikore, sane paše sarana kilja te hinole. Ama ookova o tikoro marela e bare manuše. O ćhavo čudinšape sar adava ađakhar. Alo paše uzal olende I lelja te vaćeri ten a marenpe. Pućja e tikore sose marela e bare? O tikoro holjajndoj vaćerđalese so okova na irinđa olesre trin dinarja.

–         Edoborkha mariba asko trin dinarja?

Ole hinole okola trin dinarja, so dinđale e daj asko drumo, pa vaćerđa pese: „Me hijum ćororo, pa ćororo. Asko trin dinarja na ka ovav po barvalo, ni po ćororo ama ka ćerav šukaripe e manušese“. Hem vaćerđape so ka irini o dugo e bare manušesro. O tikoro čudinđape, ali lelja o pare i đelovse. O ćhavo tegani vaćerša asko baro manuš:

–         Me đame me drumova, a o pare na valjani te irineme.

Овај пројекат финансијски је подржан од стране Града Врања. Ставови изнети у текстовима и другим медијским садржајима нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Подели: