Српска православна црква и верници данас обележавају Светог Саву, у част првог српског архиепископа, просветитеља и творца законодавства. Овe године, прослава је у знаку 850. годишњице рођења Светог Саве.
Свети Сава једна је од кључних личности српске историје, утемељивач Српске цркве и просветитељ. Сматра се зачетником српске средњовековне књижевности, стога је и заштитник просветних установа.
Растко у монаштву Сава рођен је око 1175. године. Његови биографи Доментијан и Теодосије наводе да је, као најмлађи, у извесном смислу био мезимац, као и да је од раних дана показивао прерану зрелост, склоност духовној тематици, књизи, учености. У многим крајевима се овај празник прославља врло свечано и пре њега се постило седам дана. Многе занатлије у Србији сматрале су Светог Саву својим заштитником и узимале његов дан за еснафску славу. Уз то, и пастири су га сматрали својим заштитником, па су многи обичаји везани за данашњи празник у вези са вуковима и стоком. Постоји много народних веровања у вези са Савинданом, међу којима и то да ако на Светог Саву грми, десиће се важни догађаји. Још једно веровање каже и да се пред овај дан стока не сме терати у шуму јер ће иначе све пострадати од вукова. Уз то, данас ништа не би требало радити оштрицама и сечивом како би вуковима чељусти остале склопљене. Веровање налаже и да жене данас ништа не треба да боје у црвено како вукови не би поклали стоку. Име Светог Саве носе многи топоними, као што су Савина, Савиница, Савина вода, Савина греда, Савина стопа, Савин извор, Савин поток, Савина страна, Савин кук, Савино почивало.
