Последња бајка серијала у оквиру пројекта „Čudesni svet romske bajke“ – „Ćoxanutno them romane paramizijengo“ коју реализујемо под покровитељством Града Врања носи назив Сиромашни људи – Ćorore manuša
Живео једном један сиромашан човек са својом женом и сином јединцем Селимом. У њиховом комшилику живели су и богати људи који су имали кћер Фатиму. Деца су заједно расла, ишла у школу и јако се заволела. Селим је завршио основну школу, а Фатима је наставила школовање. Селимов отац је био сиромашан занатлија. Од тог посла издржавао је своју породицу. Селим није могао да наше други посао па је помогао оцу и с њим радио,а увеле се кришом састајао са Фатимом. Једног дана Селим рече Фатими.
-Не може више овако. Ако ме волиш, хајде да побегнемо. Хоћу да ми будеш жена.
Договорише се и једне вечери побегоше у страну земљу. Родитељи су их свуда тражили, али од њих ни трага ни гласа. Селим и Фатима стигоше у неки град и затражише помоћ код неког газде. Газда је, као и
Селимов отац био бачвар. Пошто је већ био стар и слаб, а Селим је добро знао овај занат, старац га прихвати за помоћника.
-Сине, ја сам тражио радника, али нико није хтео да ради овај посао.
***
Hine kaj hine jek paramiz. Hine jek ćororo manuš kole hine romni hem ćhavo Selimi. Olengre komšije hine barvale manuša kolen hine ćhaj Fatima. O ćhavore katane barile, đele ki škola hem but zamanglepe. O selimi đelo đi ki osnovno škola, a e Fatima đeli dalje ki škola. E Selimesro dad hine čororo zanatlija. Adala buća ov parvarđa pi familija. O Selimi našti arakhlja aver buti pa ćerđa pe dadeja buti, a ki rat garandoj arakhipe e Fatima.
Jek dive o Selimi vaćerđa aski Fatima:
– Našti više ađakhar. Te mangejama, hajde ka naša. Mangava te ove mi romni.
Vaćerdepe, hem jek rat našle ki aver phuv. O jeri olengre svuda rodindoleni našti arakhlolen. O Selimi hem e Fatima resle ki jek diz hem rodinde pomoć jekhe gazdastar. Adava gazda, sar e Selimesro dad, hine ćerela kace. A ov hine purano hem slabo, a sar o Selimi đanđa e buti, ov odma leljale te ćerel olese buti.
– Mo ćhavo, me rodinđum ko te ćerel buti, ali niko na manglja te ćerelakija buti.
И ова бајка налази се у књизи под називом „Бајке Рома југоисточне Србије – Мачке перу веш“ које је сакупио и приредио Драгољуб Б. Ђорђевић. Ову бајку казивао је Бранко Јашаревић рођен 1927. године у Пироту а записала Светлана Асаковић.
Ова бајка као и све из серијала преведена је на ромски језик а то је учинио Звездан Рамић из Врањске Бање. Илустрације за аудио запис на српском и ромском језику урадила је Талија Марковић из Врања, ученица ОШ „Вук Караџић“ која има 13 година.
Овај пројекат финансијски је подржан од стране Града Врања. Ставови изнети у текстовима и другим медијским садржајима нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
