Потпуковник у пензији Драгутин Димчевски, осим што је био на командној позицији у великој бици на Кошарама, на Косову и Метохији провео је и 1997. и 1998. годину. За нашу медијску кућу говорио је управо о тој 1998. години, која није била ни мало мирна и која је такође однела животе.
Ову тему доносимо у оквиру медијског пројекта „Хероји се не заборављају“. Покровитељ овог серијала је општина Владичин Хан.
Готово да нема Србина који не зна за битку на Кошарама 1999. године. О њој је потпуковник у пензији Драгутин Димчевски написао и књигу Крвава граница као сведочанство. Међутим борбе на Косову и Метохији водиле су се и пре самог бомбардовања. Посебно је тешка била била 1998. година. Димчевски који је командовао 53. граничним батаљоном појаснио је зашто је и ’98. била важна.
Током 1998. године иако званично није било ратног стања, било је сталних сукоба, а у батаљону који је предводио Димчевски погинуло је седам војника.
