Спасовдан или Вазнесење Христово је хришћански празник, који светкујемо 40. дан након Васкрса. Обележен црвеним словом у календару и један је од десет празника посвећених Христу.
На Спасовдан се не ради никакав тежак посао, пошто је велики празник који, према веровању, може да спаси кућу од невоље, а децу од болести.
По хришћанском веровању, васкресењем Господ је показао да је јачи од смрти и 40. дана од васкрсења његови су се ученици налазили за трпезом, тога дана им се Христос поново јавио и рекао:
-Идите по свему свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен. Да би у томе успели Христос им је обећао Духа Утешитеља, и заповедио да до силаска Духа Светога не излазе из Јерусалима. Тако су могли пренети Христову веру у свет и тиме људство спасавати у вери – одатле назив Спасовдан. Подигнутих руку Христос је ученике и благословио након чега се почео узносити на небо – Узнесење, тако се, завршивши дело спасења, вратио Богу на небесима.
Многи обичаји о Спасовдану сачувани су још од предхришћанских времена. Спасовдан је био многобожачки дан празновања Главног четвртка у години.
Према народним веровањима на Спасовдан се не спава преко дана, да се не би дремало преко целе године.
Манастири Рукумија, Сестрољин, Доброводица и Раваница су посвећени Спасовдану.
Спасовдан је иначе и крсна слава града Београда, који тиме чува спомен на тај дан 1403. године када га је деспот Стефан Лазаревић прогласио српском престоницом, а верски празник за градску славу.
Верска прослава Спасовдана састојала се од одласка у Цркву на верски обред посвећен овом празнику. После изласка из цркве, домаћини су своје госте водили кући, где их је чекао припремљен ручак.
