Данас обележавамо Летње Задушнице, познате и као Духовске Задушнице.
Овај посебан дан у православном календару увек се обележава суботом пред празник Свете Тројице, у народу познатији као Духови или Педесетница, педесет дана након Васкрса, односно десет дана након Спасовдана.
Задушнице су дани када се православни хришћани сећају преминулих чланова својих породица и предака, уз молитву да Господ подари њиховим душама вечни мир. Посебно место заузимају Духовске Задушнице јер долазе непосредно пре празника који слави силазак Светог Духа на апостоле, тренутак оснивања Цркве и почетак њеног деловања међу људима. Задушнице нас подсећају да физичка смрт није крај, већ прелазак у вечни живот.
На овај дан верници одлазе на гробља, уређују гробове и пале свеће за покој душе, доносе кољиво које симболизује вечни живот и васкрсење, као и вино, које представља крв Христову.
Свештеник чита молитву за упокојене, којом се тражи Божји опроштај и смирење душа покојника.
Задушнице нису време за тугу већ подсећање на снагу вере, породице и заједништва. Оне нас уче да се молитвом не прекида веза са онима које волимо, и да љубав када је искрена не престаје смрћу. То је и позив да праштамо, да не заборавимо своје корене, и да живимо у миру са собом и другима.
