Србија је у процесу израде трећег Просторног плана Србије који ће важити за период од 2025. до 2035. године. Овај документ је од кључне важности јер ће, након усвајања, свакој општини и граду омогућити јасно дефинисање локација за изградњу пута, болнице, парка или индустријске зоне. Такође, биће прецизирани региони погодни за пољопривредну или хемијску производњу.
Претходни Просторни план из 2019. године, иако је прошао све фазе јавне расправе, није усвојен због промена у законској регулативи. Због тога се сада израђује нови план, а ресорно министарство најављује његово усвајање до краја ове године.
Архитекта Бранка Бошњак истакао је за РТС да Просторни план Србије треба да створи боље место за живот свих грађана. Његова сврха је да обезбеди будућност са здравим пашњацима, чистим шумама, водом и ваздухом, као и да постави темеље снажне економије.
Просторни план Србије представља кровни документ просторног планирања. Он дефинише стратешка опредељења у свим секторима важним за развој земље – од рударства до туризма.
Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Александра Софронијевић, наглашава да се основни стратешки правци развоја односе на:
Развој инфраструктуре
Размештај индустрије
Мрежу путева, водотокова и далековода
Значајан део плана посвећен је и заштити животне средине и природних добара, заштити културних непокретних добара, унапређењу туризма и демографским подацима. Софронијевићева истиче да сви планови нижег реда морају бити усклађени са Просторним планом, што управо показује његов највећи значај.
Министарство апелује на локалне самоуправе да благовремено израде своје просторне планове, организују јавне расправе и увида како би се цео процес завршио у планираном року и Србија коначно добила нови Просторни план.
Извор РТС
