Бели мост у Врању чува успомене на двоје младих, који су се упркос верским разликама волели, чували и борили за љубав. Ајша, ћерка турског паше, и Стојан, српски младић, заволели су се и до последњег даха борили да њихова љубав сруши све границе. У тадашње време њихова љубав, забрањена и осуђена, завршила се трагично. У знак сећања на Ајшу, њен отац подигао је овај мост од белог мермера, желећи да сачува невиност њене душе, онакве каква је и њихова љубав била – чиста, невина и искрена.
Бели мост налази се у насељу Тулбе и спаја две значајне светиње, манастир Светог Николе из 14. века и цркву Свете Петке Мученице у Врању из 13. века.
Бели мост не повезује само две обале, већ и прошлост са садашњошћу, легенду са стварношћу, љубав са сећањем. Његова тишина говори више од речи, подсећајући нас да љубав никада не умире, она живи кроз време, у камену, води, песмама и нашим душама.
