Српска православна црква и верници данас светкују Преображење Господње, празник посвећен тренутку када се, према хришћанском предању, Христос на гори Тавор преобразио и засијао божанском светлошћу. У народу се овај дан сматра и прелазом из лета у јесен, па су уз њега везани бројни обичаји и веровања.
Преображење Господње убраја се у дванаест великих Христових празника. Посвећено је догађају са горе Тавор, када се Исус Христос пред ученицима Петром, Јаковом и Јованом преобразио и први пут показао своју божанску природу.
Празник се увек обележава у време Госпојинског поста, па је и трпеза посна, уз рибу и вино. У црквама се освештава грожђе и дели верницима, а тамо где га нема – друго сезонско воће.
Са овим даном везују се и бројна народна веровања – да се од тада „преображава и гора и вода“, да престају летње врућине и да је то последњи дан за купање у рекама. Сматра се да се на овај празник не спава и не плаче, јер ће такво стање пратити човека целе године.
Преображење се назива и летње Богојављење, јер се тада, по предању, чуо глас Бога Оца. Народ верује и да се на небу отварају „Божја врата“ и да се испуњавају искрене жеље.
Храмови посвећени овом празнику данас су пуни верника, а широм Србије одржавају се црквени вашари и народно весеље.
Преображење је празник који нас подсећа на духовно и природно преображавање – дан када се не ради, не спава и не плаче, а обавезно се проба освештано грожђе, као симбол новог почетка.
