Одавањем поште, парастасом и полагањем венаца и цвећа погинулим ратницима у Првом светском рату испред Спомен костурнице на Шапраначком гробљу, обележен је4. октобар,Дан ослобођења Врања у Првом светском рату.Помен погинулим ратницима из врањског краја служио је владика врањски Пахомије са свештенством.
У Првом светском рату Србија је нападнута 1914. године од стране Аустро-Угарске и њеног савезника Немачке, којима се придружила Бугарска, а касније Италија и Турска. Јужне и источне крајеве Србије, укључујући и наш град, окупирала је Бугарска.Отворен је Балкански, а касније и Солунски фронт, а у врло значајним биткама учествовали су и људи из врањског краја, као припадници Врањског пешадијског пука, који је био у саставу Моравске дивизије.
О једном од најтежих периода који је одредио судбину српског народа, говорио је градоначелник др Слободан Миленковић.
– Ако можемо да издвојимо један период у историји који је одредио судбину српског народа, то је свакако Велики рат. Имајући у виду размере разарања, Први светски рат оставио је несагледиве последице по наш народ, хуманитарне, цивилизацијске, а понајвише демографске. Огроман број жртава, војних и цивилних, трајно јепроменио слику Србије, у рату који никако није желела, рекао је градоначелник Врања др Слободан Миленковић.
Србија, уморна и изнурена од Балканских ратова свакако није желела нови сукоб, рекао је Миленковић и додао дадвојна монархија са друге стране није благонаклоно гледала на јачање Србије, која је постала респектабилан фактор на Балкану, и војни и политички, То је требало спречити по сваку цену, па су Аустро–Угарска и Немачка постале нестрпљиве. Државни ресурси припремани су за рат, а Србију је требало избрисати са мапе света. За почетак, треба је понизити.
-Уосталом, каква је била природа ултиматума из јула 1914. године, који је у већини својих одредаба подривао суверенитет и независност једног народа. Чак је и британски државни секретар Едвард Греј прокоментарисао ултиматум као „најужаснији документ који је једна држава икада уручила другој држави“. Непосредан повод за ултиматум и каснији напад Аустро-Угарске на Србију био је Сарајевски атентат на престолонаследника надвојводу Франца Фердинанда, на Видовдан 1914. године. Десио се у специфичном политичком тренутку, у време рађања националних осећања у Босни и Херцеговини и покрета за ослобођење, али и уједињење јужнословенских народа. Атентатор, деветнаеатогодишњи Гаврило Принцип, ухапшен је и осуђен на 20 година затвора, рекао је градоначелник Миленковић.
-Србија се не одриче Гаврила Принципа и не признаје ревизију историје и фалсификовање истине. Србија је у Великом рату изашла као једна од земаља победница, увек на страни праведе и праведних. Зато осим слободе, морамо да бранимо и наше наслеђе, као земља војника и јунака, као земља срчаних и одважних.
Својим суграђанима честитам 4. октобар, Дан ослобођења Врања у Првом светском рату. Живело Врање, живела Србија, поручио је градоначелник Миленкович.
– Први светски рат у националној свести Срба има посебно место. За нас је то био рат за живот и смрт. У том рату није се само страдало, већ се остварила заветна идеја ослобођења и уједињења српског народа. Ослобођењнр су српске земље и створена држава у којој јеслобода била идеал, то је доба јунаштва и страдања и зато је 4. октобар за Врање, као и остали празници посвећени тадашњем светском сукобу, важан темељ у очувању културе сећања на наше претке, рекао је историчар Милан Касунић који је говорио у име Удружења потомака ратника ослободилачких ратова Србије до 1918.
На Спомен костурницу, венце и цвеће положили су градоначелник Врања др Слободан Миленковић са сарадницима, начелник штаба команде Четврте бригаде Копнене војске потпуковник Саша Вучковић са сарадницима, народни посланици Драган Николић и Горан Николић, заменик председника градске општине Врањска Бања Марко Николић, делегације ПУ Врање, Центра БИА Врање, Удружења потомака ратника ослободилачких ратова Србије до 1918. године, СУБНОР-а, удружења Војних ветерана, Покрета ветерана и Српских ратних ветерана, као и делегација средњих школа.
У програму су наступили Градски мешовити хор, чланови оркестра Музичке школе „Стеван Мокрањац“ и глумци врањског Позоришта Бојан Јовановић и Никола Стојковић.
