Српска православна црква и њени верници данас славе Преподобну мати Параскеву – Света Петку. У Србији је Света Петка једна од најпоштованијих светитељки и једна је од најчешћих српских слава.
Света Петка као једна од највећих мисионарки хришћанске вере поштује се у целом православном свету, а на поклоњење њеним светим моштима које почивају у Јашији у Румунији долазе и припадници других религија верујући у њену исцелитељску моћ. Посебно јој се обраћају жене свих вера и нација сматрајући је својом заштитницом.
У епархијама Српске православне цркве око 250 цркава је посвећено Светој Петки, а у Београду је најпосећенија капела на Калемегдану. Калемегданска капела Свете Петке саграђена је на извору воде за коју се верује да исцељује очне болести и у њој се, као велика светиња, чува мали прст светитељке.
Света Петка је живела крајем 10. и почетком 11. века. Рођена је у Епивату, код Калитракије у Малој Азији, а према записима српског владике Николаја Велимировића, пореклом је Српкиња. Њене мошти чуване су у Епивату, а потом у Цариграду, Трнову и поново у Цариграду. На икони се Света мати Параскева представља у женској монашкој одежди, са крстом и миртином гранчицом, симболом мучеништва.
Према народним обичајима, на Свету Петку жене не би требало да месе, кувају, шију, перу веш или раде било који посао у кући како не би навукле гнев светитељке и да им током године не би трнуле руке. Младе девојке треба да беру цвеће и њиме украсе свој дом како би у њима целе године владала слога и мир, док се девојчицама облаче нове хаљинице како би их у наредној години пратила срећа.
Девојке би требало да поједу парче славског колача и да сачувају мрвице, па ће те ноћи у сну видети своју судбину и будућег мужа. Славска трпеза на дан Свете Петке се не склања до сутрадан, а када сви гости оду, домаћица би требало да окади трпезу три пута како би светица посетила и благосиљала њен дом.
На данашњи дан служи се литургија у православним храмовима а многи верници ову светитељку прослављају као своју крсну славу.
