Српска православна црква слави Ђурђиц, празник посвећен Светом великомученику Георгију, у народу познат као Ђурђиц.
Свети Георгије важи за великомученика и борца за хришћанство, који је као Христов војник одбио послушност цару Диоклецијану, великом прогонитељу хришћана, изјавивши да се не плаши да умре за своју веру. Погубљен је 303. године.
Свети Георгије је познат као храбри ратник, а у нашој традицији утемељен као заштитник дома, породице и правде. У многим домовима се слави као крсна слава.
У нашем народу светац се слави два пута годишње. Они који славе данашњи Ђурђиц, за славску икону узимају икону на којој светац стоји, са мачем или копљем у десној руци. Они који славе Ђурђевдан, 6. маја по новом календару, на дан смрти светитеља, за славску икону користе ону на којој је Свети Ђорђе приказан на коњу како пробада аждају.
Према народном веровању зима долази са Ђурђицем, а одлази са Ђурђевданом.
Верници на овај празник присуствују литургијама, пале свеће за здравље, а породице које славе ову славу дочекују госте уз славску трпезу и молитву.
