Како новинар из Хрватске покрене глобални медијски одјек?

Како је могу­ће да један новинар из Хрватске, подношењем тужбе у Милану, покрене глобални медијски одјек?

Питање није правно, већ политичко и медијско. И није ново.

Међународна медијска сцена претходних дана посветила је изузетну пажњу тужби једног хрватског новинара поднетој у Милану, иако сама тужба није праћена ниједним доказом, сведоцима или материјалним налазима. Ипак, вест је у врло кратком року прешла у тему којом се баве водећи светски медији.

Овакав невероватан одјек у светским медијима намеће питање о томе какав је данас стварни карактер глобалних медија, као и о томе зашто поједини садржаји постају глобалне вести упркос недостатку чињеница и истине.

Да ли медији, локални или глобални, у овом случају, уместо да функционишу као неутрални посматрачи и известавају, заправо постају актери који утичу на политичке процесе, често кроз објаве засноване на претпоставкама уместо на доказима?

Чињеница да је појединачни правни акт, без судски проверљивих доказа, без нових сведока, без форензичких налаза, постао међународна вест упућује на закључак да разлог његове видљивости није правне, већ политичке природе.

До дана писања овог текста (22. новембар 2025), ниједан суд, тужилаштво или међународна истражна комисија није покренуо поступак повезан са „Сарајево сафаријем“. Медији се позивају на анонимне изворе или непроверљиве тврдње – формулације које се, у професионалном новинарству, сматрају, најблаже речено, спекулацијом.

Важно је приметити и следеће:
– Када је Александар Вучић 2015. године лично посетио Сребреницу и изложио се ризику насилних инцидената, такви наративи се нису појављивали. Тада је доминирала политика „регионалног помирења“ и било је потребно афирмисати дијалог.

– Данас, међутим, контекст је другачији: Европа улази у нову безбедносну архитектуру, глобални блокови се укрштају, а мале земље које воде самосталну, суверену, политику постају „проблем“ за геополитичке центре моћи.

Овакви напади, без доказа, подцењују, између осталог и способност грађана Србије да сами оцењују своје изабране представнике.

Извор и фото: Војводинауживо.рс

Подели: