Велика субота представља дан дубоке тишине и молитвеног ишчекивања, смештена на самој граници између бола Великог петка и тријумфа васкршње радости. Док Христово тело почива у гробу, верни народ се сећа његовог силаска у Ад, којим је победио смрт и ослободио праведнике, најављујући коначну победу живота. Овај дан вековима краси величанствени догађај у Јерусалиму, где се у цркви Васкрсења Христовог дешава силазак Благодатног огња. Свети пламен који се на необјашњив начин пали у рукама јерусалимског патријарха верници са радошћу преносе даље, ширећи светлост вере својим ближњима и црквама широм света.
У домовима влада радна, али мирна атмосфера, јер је Велика субота време последњих припрема за предстојећи празник. Домаћице приводе крају спремање куће и свечане одеће, а они који то нису учинили раније, боје васкршња јаја у рану зору, пре изласка сунца. У многим крајевима се меси посебан васкршњи колач како би трпеза била потпуна за сутрашњи дан. Истовремено, верници се придржавају строгог поста на води и сухоједења, избегавајући кувану храну, али и тешке пољске или ручне радове како би сачували духовни мир. Велика субота тако означава крај старог и почетак новог доба, служећи као тиха капија кроз коју цео хришћански свет пролази ка радосној вести о Христовом васкрснућу.
