Српска православна црква и њени верници обележавају Светог Ђорђа, празник који је у народу познат као Ђурђевдан. Колико је поштован, говори и чињеница да се он слави два пута годишње – као празник преноса моштију светитеља Ђурђиц и 6. маја када се обележава дан његове смрти.
У сваком дому у коме се прославља овај празник, налази се икона светог Георгија који убија аждају а приче су разне због чега управо ова слика представља Ђурђевдан.
Постоји веровање да ако је на Ђурђевдан ведро – биће плодна година, а ако на овај празник и сутрадан буде падала киша – лето ће бити сушно.
Уочи Ђурђевдана плету се и венчићи од ђурђевског цвећа, ђурђевка и млечике и њиме се ките капије и улазна врата у кући. Венци изнад врата остају током читаве године, до следећег Ђурђевдана. Када се плетење венаца заврши, обичај је да се заигра коло по месечини.
Верује се и да уочи Ђурђевдана, домаћица у посуду пуну воде треба да стави разно пролећно биље, дрен, здравац, и на крају грабеж и црвено јаје, као и чуваркућу која је остала од Васкрса.
Ђурђевдан посебно славе припадници ромске популације, уз низ обичаја.
