У селу Русце, надомак Врања, где пут до села и недостатак воде чак и у 21. веку остају највећи проблеми, живи породица Јовановић као пример сложности, рада и истрајности на селу. Александар Јовановић носилац пољопривредног газдинства, заједно са својом породицом свакодневно обавља послове на њиви и око стоке.
У њиховом домаћинству, које броји 11 чланова, нико не седи скрштених руку. Обрађују три хектара пшенице, исто толико кукуруза и два хектара овса. Чувају младе јунице и козе, а сви су укључени у рад без строге поделе посла, али уз јасну поделу одговорности. Посебне похвале Александар упућује вредним братанцима.Александар каже да је задовољан субвенцијама које држава обезбеђује и да су оне заправо кључне за опстанак газдинства. Његов старији брат Иван по струци је варилац и бравар, али како нема сталан посао, најчешће помаже на имању. Он каже да међу њима нема поделе. Сви радимо све, колико ко може, чак и домаћице, раде и у кући и на њиви.
Породица Јовановић поседује и комбајн, што им знатно олакшава радове у сезони жетве. Кажу да би живот био много лакши када би село имало бољу путну инфраструктуру и стабилно водоснабдевање.Русце данас има око 15 активних домаћинстава и стотинак мештана. Занимљиво је да у селу живи доста младих, што даје наду да се живот на селу ипак не гаси. У селу ради основна школа до четвртог разреда, а тренутно је похађају само два ђака, учитељ долази из Врања, док старији основци школовање настављају у Буштрању или Новом Селу. Међуљудски односи у селу су одлични, комшије функционишу као једна породица, помажу једни другима и заједно превазилазе проблеме. У времену када многи напуштају села, породица Јовановић показује да је могуће опстати уз рад, заједништво и подршку државе. Њихова прича је пример како се упорношћу и у слози може сачувати село и домаћинство.
