Православни верници данас славе Светог Илију, старозаветног пророка и хришћанског светитеља, једног од најпоштованијих међу православцима.
Сматра се да су Срби, преласком на хришћанство, особине старословенског бога Перуна, господара муња и громова, пренели на Светог Илију. Због тога се често Свети Илија назива и Громовник.
Према народном предању, Свети Илија се вози небесима у ватреним колима која вуку четири коња, из чијих ноздрва излази пламен.
Грмљавина се тумачи као тутњава његових кола док јури облацима. Када на Илиндан севају муње и пуцају громови, народ верује да Свети Илија гађа ђаволе. Зато се тога дана не ваља крстити – верује се да се ђаво може сакрити под крст, у који гром никада не удара. Народна веровања кажу да би требало обратити пажњу на место где је гром ударио, јер је то знак да се тамо скрива нешто зло.
Свети Илија се слави у време када су дани најтоплији и најсушнији. Народно предање каже да управо он одређује када ће пасти киша, а када ће наступити суша. Зато се на данашњи дан у сеоским крајевима не ради у пољу- како се не би навукао светитељев гнев. Ипак, верује се да после Илиндана долази блаже време, због чега је настала и позната изрека: „ Од Светог Илије, сунце све милије“.
Мед који се вади на Илиндан сматра се нарочито лековитим. Народ верује да мајке тим медом треба да намажу деци образе – за здравље и снагу. Ако познајете пчелара данашњи дан је идеалан да га замолите за мало меда.
Слава Светог Илије дубоко је укорењена у српској, али и светској религијској традицији- он се помиње у Талмуду, Библији и Курану. Ипак, мало је познато о његовом стварном животу.
Илија ( Елија) је био израелски пророк из 9. века пре нове ере, родом из места Тесвит. Легенда каже да је његов отац Сабах, при рођењу сина, видео анђеле како повијају дете огњем и хране га пламеном- што је схваћено као знак његовог силног духа и огњене природе.
У његово време, израелски цар Ахав, под утицајем жене Језавеље, напустио је веру у Бога Израиљевог и окренуо се обожавању туђих богова. Илија је, као пророк, храбро стао у одбрану праве вере.
У многим местима широм Србије одржавају се вашари и народни обичаји, јер овај празник има посебно место у народној традицији.
