Песникиња Александра Љубић одржала је књижевно вече у просторијама Јавне библиотеке ,,Бора Станковић“ у Врању у оквиру манифестације ,,Дани Врања 2025“.
Разговор са ауторком водила је професорка српског језика и књижевности Оливера Ђорђевић, док је њен рецезензент Ана Митић била специјални гост.
Љубић Александра рођена је 1989. године у Београду, где је завршила основну школу и гимназију. У Врању завршава основне и мастер студије на Педагошком факултету, а тренутно је на докторским студијама. Враћа се на своју дедовину, где са са супругом обнавља кућу и у њу уносе нове наде, њихово четворо деце. Ради у ОШ „20. октобар“ Власе као учитељ.
Истиче да је поезија лек доступан свима и без икаквих контраиндикација. Објавила је две збирке поезије: Гаилардија (2023) и Двобој јерусалимске руже (2024).
Члан је СКОР-а (Савез књижевника у Отаџбини и расејању Нови Сад) и УСУД-а (Удружење слободних уметничких душа) Врање.
Песникиња је, како наводи Ана Митић, везана за дедовину и напуштено очево имање, и она се тамо враћа пркосна и срећна на тло које је њена аркадија. Она га снагом воље и снагом породице коју проширује заједно са својим „човеком“ оживљава, оплемењује, ојачава и све више разграњује. Песникиња зна да свет све више срља у блуд и неморал који сваког човека мање или више обузима, па и њу саму, али она се опире и својим примером трасира нешто потпуно другачије од онога што се од једне жене и породице очекује, истиче Митић Стошић и позива све путнике живота да се придруже машти и стварности коју нуде песме ауторке Љубић, да се удруже и умноже у њеној намери да се опстаје, дарујући раскошну поезију у својим збиркама.
