За старије генерације, слава није само верски празник, већ и основни део културног идентитета. Они су носиоци те традиције и осећају дужност да је пренесу на млађе. Припремањем славе, они се подсећају на своје родитеље и претке, стварајући осећај континуитета и припадности.
То је време за захвалност, молитву и окупљање, а славско жито је најважнији део тог свечаног чина, јер нас подсећа на дубоко духовно значење славе.
Крсна слава један је од најважнијих српских обичаја и представља празник који се преноси са генерације на генерацију. То је дан када породица обележава свог свеца заштитника, али и прилика за окупљање, радост и неговање традиције. За многе старије људе, вера је најважнији део живота. Прослава славе је њихов начин да сведоче своју веру, да се помоле за своју породицу и да захвале свецу заштитнику.
Славски колач, славско жито, вино, свећа су симболи славе. Колач се ломи у част свеца, уз молитву и благослов. Свећа, која се пали на почетку славе, представља светлост која осветљава пут, али и симбол Христа, чији је живот светлост света. Жито, или кољиво, има дубоко симболично значење и повезује нас са хришћанском вером и свим прецима који су славили истог свеца.
Слава је дан отворених врата, када се пријатељи и родбина окупљају да поделе радост са домаћинима. То је време када се размењују приче, обнављају успомене и стварају нове. За старије, слава је много више од верског празника. То је дан када преносе приче о својим прецима, објашњавају значење сваког обичаја и уче младе како се слава правилно прославља. На тај начин, традиција се наставља а породично наслеђе наставља да живи кроз будуће генерације.
Покровитељ серијала „Треће доба између изазова и радости“ је Град Врање. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
