Полагањем венца и цвећа крај Споменика жртвама бугарског окупатора обележен Дан примирја у Првом светском рату

Поводом Дана примирја у Првом светском рату, крај Споменика жртвама бугарског окупатора од 1915 – 1918., одржана је свечана церемонија у знак сећања на 11. новембар 1918. године, када је потписано примирје између сила Антанте и Немачке, чиме је окончан један од најразорнијих сукоба у историји човечанства.

Помен и молитву погинулим војницима служио је Архиепископ и Митрополит врањски Господин Пахомије са свештенством.

Присутнима се обратила председница Скупштине града Зорица Јовић која је подсетила на чињенице овог важног датума.

„Застрашујући подаци бележе преко 15 милиона мртвих и 22 милиона рањених. Хиљаде породица остало је без својих најближих, без својих домова, без сигурности и наде. Велики рат заувек је променио слику света. А Срби, бројчано мали, али духовно испуњени вером у слободу, успели су да издрже притиске непријатељских сила, чија је намера била потпуно уништење српског народа и идентитета. У августовској ноћи 1914. године, српске трупе прегазиле су непријатељску војску и однеле величанствени тријумф у Церској бици. То је уједно била и прва победа савезника у Великом рату. Међутим, непријатељ се враћа на место злочина бројнији и снажнији. Нападнута са три стране, српска Влада била је принуђена да донесе тешку одлуку, кренуло је повлачење преко Косова и Метохије и албанских гудура. Са војском су се повлачили и цивили. Коначан циљ био је грчка обала, односно острво Крф. Тамо далеко, где цвета лимун жут, стигло је нешто више од трећине, од 400 хиљада гладних и промрзлих“, истакла је председница и додала да је цена коју је Србија платила у Првом светском рату била је незамисливо велика. ,,Зато, славећи мир, присећамо се жртве коју су наши преци поднели, док дишемо и живимо у слободи. Аманет наших јунака обавеза је и завештање и у садашњости и у будућности. Јер, српски је народ независност плаћао крвљу. Она је суштина наше државности, нашег националног бића. И данас, када се суочавамо са бројним искушењима, нека циљ свих нас буде слобода, међусобно поштовање и уважавање“, рекла је председница Скупштине Града Врaња.

У име Града Врања, на Споменик жртвама бугарског окупатора, венце и цвеће је положио градоначелник Врања др Слободан Миленковић са сарадницима. У име Министарства одбране  и Војске Србије, командант 4 бригаде Копнене војске пуковник Грујица Вуковић са сарадницима.

Почаст су одали заменик председника градске општине Врањска Бања Марко Николић, начелник Полицијске управе Врање Саша Недељковић са сарадницима, заменик начелника Центра Безбедносно-информативне агенције Врање Антоније Картаљевић са сарадницима и у име средњих школа делегација Техничке школе.

У име Удружења потомака ратника ослободилачких ратова Србије до 1918. године почаст је одала председница Оливера Ђорђевић са сарадницима. У име градског одбора СУБНОР Врање венце је положио потпредседник Удружења, Зоран Бургић са сарадницима. Венaц је у име Покрета ветерана Врања положио и Срђан Војиновић. У име Удружења војних пензионера цвеће је положио председник Радош Павловић са сарадницима. Венце и цвеће у име Удружења Српских ратних ветерана Врање, ратова од 1990-1999. године положио је Драгољуб Стошић са сарадницима.

У културно-уметничком програму наступио је хор Медицинске школе ,,Др Изабел Емсли Хатон“  под диригентском палицом професорке Сузане Алар и Теодора Тасић ученица ове школе.

Обележавање овог датума у Србији започето је 2012. године, а симбол празника је цвет Наталијина рамонда, познат и као „цвет феникс“, који симболизује васкрс Србије из пепела након ратних страдања.

      

   

 

 

 

Подели: