Почели “Борини књижевни дани”

У Галерији Народног музеја Врање градоначелник др Слободан Миленковић свечано је отворио „Борине књижевне данe“, нову манифестацију у граду, посвећену великану српке књижевности и славном Врањанцу, Борисаву Станковићу. Организатор „Бориних књижевних дана“ је Јавна библиотека „Бора Станковић“ а покровитељ град Врање. Након отварања манифестације многобројна публика је била у прилици да чује нешто више о књижевном портрету Валентине Златановић Марковић, наше суграђанке која живи и ради у Ужицу.

Отварајући „Борине књижевне данe“ градоначелник др Слободан Миленковић рекао је да ову културну манифестацију Град организује по први пут ове године у знак поштовања и сећања на ствараоца и уметника кoји је дечаштво и рану младост оставио у свом завичајном Врању, у варошици која је била инспирација, стварност и душа његовог књижевног дела. “Сва дела овог великана на прелазу два века преживела су и надживела преломе многих генерација. Чувањем аутентичних комада Боре Станковића чувамо значајне књижевно – историјске документе. Они су доказ не само минуле епохе већ и једне смеле и дугачке уметности која се среће у сваком написаном слову Боре Станковића, писца који је до краја остао доследан себи, свом пореклу и својим личним настојањима, стварао упркос негативним исказима савременика на рачун врањског дијалекта, стварао ни налик тадашњој модерној литератури”, истакао је Миленковић.

Валентинa Златановић Марковић поздравила је присутне рецитујући стихове из своје прве књиге песама “Ако смо некад знали да вoлимо” која је промовисанa управо у Гaлерији Нaродног музеја Врање. Она је истакла да Врање има неколико манифестација посвећених завичајном писцу и више установа које носе његово имe. “Волела бих да ови дани буду достојанствени и узвишени јер су посвећени једном од највећих писаца српске књижевности. Бора Станковић и његово дело то заслужују као и Борино Врање”, нагласила је Златановић Марковић.

О књижевном опусу Валентине Златановић Марковић, Врањанке која живи и ради у Ужицу, говорио је проф. др Горан Максимовић са Филозофског факултета у Нишу.

Подели: