Испред споменика погинулима у НАТО агресији, на платоу Галерије Народног музеја у Врању одржан је комеморативни скуп. Парастос погинулима држао je епископ Врањски господин Пахомије са свештенством. На скупу је говорио градоначелник Врања др Слободан Миленковић:
-Данас скоро после две деценије од првог ваздушног напада НАТО агресора на нашу земљу, сетимо се да све жртве умиру два пута – једном када их убију и други пут када их забораве. Зато са овог места јасно поручујемо: доста је било смрти. Убили сте нас једном, други пут нећете моћи, то вам као народ нећемо дозволити. Ако је праштање одлика јаких људи, српски народ је своју снагу показао много пута до сад. Опраштамо, али не заборављамо – рекао је градоначелник Миленковић.
Након минута ћутања полагањем венаца и цвећа одато је поштовање за херојство оних који су положили своје животе за слободу и достојанство свог народа.
Ваздушни напади НАТО снага на Србију, тадашњу СРЈ, почели су на данашњи дан пре 19 година. За 78 дана погинуло је између 1.200 и 2.500 људи. Погинуо је 1.031 припадник Војске и српске полиције, а теже и лакше рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце. Рањена су 5.173 војника и полицајца, а десетак особа се и даље воде као нестале. Укупна материјална штета процењена је на више десетина милијарди долара. Ратни губици НАТО-а у људству и техници никада нису обелодањени.
Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети снага НАТО-а. У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.
Током бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона. НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 „касетних бомби“ од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.
Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО-а су употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.
У Пчињском округу је 11 локација погођено пројектилима са осиромашеним уранијумом, а пет локација је засуто касетним бомбама. Погинуле су 62 особе, од којих 34 цивила. Рањено је 207 особа. Oштећено је 4.500 стамбених објеката.
После више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна 1999. да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије.
Државна церемонија обележавања Дана сећања на жртве НАТО бомбардовања ове године биће одржана у Алексинцу, граду великог страдања током НАТО агресије 1999. године. У току НАТО бомбардовања СРЈ, град Алексинац је бомбардован у два наврата. Најтеже бомбародовање Алексинца десило се 5. априла 1999.
У 21.35 са седам пројектила погођене су две централне градске улице. Погинуло је 11 грађана, а 50 задобило телесне повреде. Уништено је 700 стамбених објеката, здравствене установе и привредни објекти.
Пренос централне комеморације поводом Дана сећања на жртве НАТО бомбардовања почиње у 20 часова. На скупу ће говорити председник Републике Србије Александар Вучић и председник Републике Српске Милорад Додик.
