Српска православна црква и њени верници данас славе један од најлепших празника – Лазареву суботу, у народу познат као Врбица.
Врбица се обележава уочи празника Цвети (заједно увек падају у шесту недељу Часног поста), посвећенa је успомени на васкрсење Четвородневног Лазара и на улазак Христов у Јерусалим, где су га деца свечано дочекала и поздравила.
Овај празник искључиво је посвећен најмлађима. На тај дан мајке свечано обуку своју децу, па чак и ону од неколико месеци, доносе их, свечано обучену, у цркву, купују им звончиће везане на тробојку и стављају око врата, а венчиће на главу. Деца се радују, трче по порти и учествују у опходу око цркве. Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила.
На дан Лазареве суботе се, после подне, држи литија изван храма. У литији учествују одрасли и деца носећи у рукама гранчице маслина и палми или врбе. Зато се ова литија и назива Врбицом. Гранчице врба освећују се посебном молитвом и кропљењем освећеном водом на Цвети, на јутрењу и деле се вернима, који их чувају током године за славском иконом.
Oвим празником почињу велики Васкршњи празници.
