Публика 38. Бориних позоришних дана синоћ је била у прилици да погледа комад “Маслачак и ретард“, Пулс тетара. По тексту Младена Поповића, представу је режирала Мирјана Карановић.
“Маслачак и ретард “ је дуодрама која прича о необичној девојчици и дечаку делинквенту. Маслачак је девојчица са ограниченом моћи расуђивања, и са слабом моћи социјалног прилагођавања, услед чега је усамљена на љуљашци, коју њена мама надгледа из куће. Ретард је с друге стране дечак, сироче, који спољашњом суровошћу и бунтом покушава да прикрије суштинску жељу да га неко воли и да некоме припада. Њих двоје, у причи која се одвија у фрагментима поред љуљашке, проживе читав један живот. Живот који би био , упркос искакању из „нормалног“, нека љубавна прича, да Маслачак нема посебан крај за свог јединог друга. И сама повређена чињеницом да је мајци терет и да није вољена, одлазећи у дечји дом из мајчине куће, подиже циглу изнад пребијеног, рањеног, уништеног јединог друга, да га, опет као рањену птицу, ослободи и задржи заувек.
Млада Бојана Ђурашковић је девојчицу Маслачка приказала готово без речи. Њен избор невербалних средстава да прикаже оно што изнутра покреће посебност, неусклађеност овог невољеног детета је филигрански, са врло мало спољашњег, као што је черечење меде-играчке, додатка унутрашњој радњи. У улози дечака Ретарда нашао се Димитрије Стајић, који успева да срчано на сцени представи сву суровост света који га окружује, као и своје незадовољство. Стајић је муку напуштеног почетника-криминалца и дилера, а онда и жртву сексуалног насиља одраслих, одиграо искрено, честито и са великим жаром. Бојани Ђурашковић, „Маслачак и Ретард“ дипломска je представа.
На репертоару Бориних позоришних дана у четвртак, 25. октобра, је представа Бановић Страхиња, коју је по тексту Борислава Михајловића Михиза режирао Небојша Брадић. Представи ће претходити разговор са Брадићем од 18 сати у Дому војске.
