Књижевна колонија 2018. у организацији Јавне установе Народни универзитет под покровитељством града Врања завршена је гостовањем проф. др Бошка Сувајџића, редовног професора Филолошког факултета у Београду и модераторке проф. др Ана Стишовић Миловановић.
– Повод нашег вечерашњег окупљања јесте представљање Сувајџићевих нових књига. Прва је збирка изабраних песама „Направи ваздух“, друга збирка есеја а трећа „Књига о Вуку“. Његова интересовања су научна, а рад ренесансни и вишеструк. Он је стваралац који се, што је јавности мање познато, успешно бави и музиком – рекла је Стишовић Миловановић, професор, књижевни критичар и теоретичар, аутор уџбеника, теоријских студија, књижевнотеоријских текстова, рецензија и приказа.
Аутор Бошко Сувајџић ради као редовни професор на предмету Народна књижевност, Катедра за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета у Београду. У разговору са нама истакао је да му је част и задовољство што је посетио Врање и учествовао на овогодишњој Књижевној колонији.
– Увек је инспирација живот, али поред онога што нам се дешава то је и покушај да повежемо оно што је било и бивало, нешто што смо наследили од предака, затим одређене митске матрице, архаичне речи и значења, синтаксу и уопште неке ствари које су не рециклирање традиције, него оно што мислим да је важно а то је да се традиција повеже са временом у коме живимо. Дакле теме, стил и језик почивају на ономе што је било и што је негде у нама – казао је Сувајџић који је и управник катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима на Филолошком факултету Универзитета у Београду, председник Управног одбора Вукове задужбине, члан Одбора Вукове задужбине за доделу награда у науци, члан Управног одбора Музеја позоришне уметности, Атељеа 212, Удружења драмских писаца Србије, као и Управног одбора Задужбине „Десанка Максимовић“. Обавља функцију заменика управника Међународног славистичког центра на Филолошком факултету у Београду.
Бошко Сувајџић је објавио више научних монографија, антологија, студија, расправа и приказа у домаћој и страној стручној периодици. За књигу Иларион Руварац и народна књижевност добио је награду Вукове задужбине за науку у 2007. години, а за књигу Певач и традиција награду „Миле Недељковић“ за најбољу фолклористичку књигу у 2010. години. За збирку песама Сонети. Ватре добио је награду „Задужбине Веселина Лучића“ за најбоље књижевно остварење наставника и сарадника Универзитета у Београду за 2014. годину, а за збирку Anima viva награду „Мирослав Антић“ за 2016. годину. Добитник је награде „Златни беочуг“ Културно-просветне заједнице Београда за трајни допринос култури Београда (2016). Такође, носилац је признања „Миодраг Ђукић“ за допринос у раду Удружења драмских писаца Србије (2016).
