У Библиотеци „Бора Станковић“ у Врању промовисана је Монографија „Др Јован Хаџи – Васиљевић знаменити Врањанац“, ауторки Мирјане Томашевић и Сање Бундало. О књизи су говорили Валентина Златановић Марковић, доктор филолошких наука, Јован Љ. Јањић, доктор филолошких наука и Слободан Симоновић магистар филолошких наука. Вече је употпуњено и музичким наступом Иване Тасић Митић. Монографија је подељена на 12 поглавља које се простиру на 157 страна, више о садржини овог дела публика је чула и од ауторки.
Јован Хаџи – Васиљевић је знаменити Врањанац, врсни научник, српски историчар, етнограф и књижевник. Рођен је у Врању, 18. октобра 1866. преминуо у Београду 29. марта 1948. године. Од малена је био наклоњен науци. Велику школу, историјско-филолозофски одсек, завршио је у Београду, а докторирао у Бечу. Био је чиновник Министарства иностраних послова службовао у Битољу, Скопљу и Београду. Државну службу напустио је 1904. Од тада па до 1940. године био је секретар Друштва Свети Сава у Београду. Све време је радио на националном просвећивању Срба. Хаџи – Васиљевић је био и уредник билтена ”Братство” који је излазио под окриљем Друштва Свети Сава. Јован Хаџи – Васиљевић био учесник Балканских ратова и Првог светског рата.
Написао је велики број радова из историје, географије и етнологије. Вредност његових радова је у томе што су засновани на теренским истраживањима, а посебно на просторима Старе Јужне Србије. Прошлост ових крајева пробудила је у њему интересовање, те је објавио 200 историјских и етнографских радова о њима. Његова архива и данас представља незаобилазан извор за изучавање историје Срба у Османској царевини од друге половине 19. века до Балканских ратова. Нажалост, доживео је да му пензија буде укинута а штампање књига забрањено, умро је у тешким материјалним условима.
