Настављајући континуитет учешћа на тркама у окружењу, атлетичари, Врањских маратонаца били су актери трка у Кавадарцима у Северној Македонији. Најуспешнији такмичар врањског клуба био је Милан Анђелковић, који је на трци од 5 километара успео да се пласира на треће место. У истој трци учествовао је и Милош Антић. На стази од 10 километара, Мирко Ђорђевић је освојио 4 место, док је у полумаратону учествовао Драган Бојовић. Ове трке су биле увертира за Врањски маратон, који је на програму 30. јуна на улицама Врања.
Лето је доба када је у спорту пауза између два шампионата, па се обично сумирају резултати клубова и врше поређења успеха и неуспеха у протеклим сезонама. Рукомет је један од најпопуларнијих спортова на овим просторима, али у тек завршеној сезони није остварио неке значајне резултате. Искорак су направиле рукометашице Врања, које су се пласирале на 5 место у Првој лиги Исток. Иако је пето место некако више ближе средини табеле него врху, овај пласман рукометашица Врања је успех из најмање два разлога. Први је, што је лига у тек завршеној сезони имала, после дуги низ година, пун капацитет клубова, 12, па је и конкуренција била знатно јача. Други је, јер су се врањске рукометашице годинама уназад бориле за опстанак, испадале па се због мањег броја клубова враћале у лигу, а сада су пете и оствариле су 14 победа. Овај тим има перспективу и ако се у њега уложи мало више може идуће сезоне да јуриша на прво место.
Рукометаши Врања последње три сезоне од када наступају у Супер Б лиги играју по систему топло-хладно. У дебитантској сезони, у лиги која броји 12 клубова, били су десети. Прошле године са уласком спонзора у клуб и са доведеним појачањима и на клупи са селектором Обрадовићем важили су за првог фаворита за улазак у Супер лигу. Већи део првенства су били лидери на табели да би у финишу посустали и на крају шампионата освојили су друго место. У тек завршеном првенству, клуб је ушао са новим тренером, са домаћим играчима и са два три играча са стране. Ова комбинација се показала као неуспешна јер играчи који су бранили боје Рукометног клуба Врања 1957 нису успели да се равноправно носе са осталим тимовима у лиги. Губили су утакмице и од слабих тимова па не чуди што су првенство завршили на 8 месту са само 9 победа. И интересовање љубитеља рукомета у Врању је спласнуло па је мечеве врањских рукометаша у просеку посматрало по стотинак гледалаца. Ако желе повратак у врх табеле у наредној сезони морају се појачати на свим нивоима.
Слично је и са некадашњим чланом елите српског рукомета Бск Хебом из Бујановца. Овај клуб тавори у Првој лиги Исток и у тек завршеној сезони се пласирао на 9 место са само 4 победе у првенству.
Светла рукометана тачка су рукометаши Младости из Врања, који су освојили прво место у Другој лиги, група Морава и од јесени ће играти у Првој лиги Исток. Резултат вредан пажње, јер је остварен са играчима из сопствене рукометне школе. Али сада се поставља логично питање, могу ли они у вишем рангу да наставе са добрим резултатима или ће застати у свом рукометном развоју. Одговоре на ова рукометна питања добићемо врло брзо, када почне нова рукометна сезона.
