Српска православна црква и њени верници прослављају данас Светог Игњатија Богоносца, ког као крсну славу празнује и епископ врањски господин Пахомије.
Овај светитељ био је ученик апостола, нарочито Светог Јована Богослова и захваљујући њима постављен је за епископа антиохијске цркве, којом је и управљао 40 година. По предању једном је Исус Христос узео у наручје неко дете и том приликом рекао “Ако не будете као деца, нећете ући у царство небеско“. То дете је, кажу, био Игњатије, и зато што га је Христ држао, назван је Богоносац. Свети Игњат је управо својим животом показао да је ревносни хришћанин.
А то је и потврдио пред крај свог живота када је римски цар Трајан организоваo прогон свих хришћана, а посебно њихових старешина. Са Светим Игњатом је цар лично разговарао покушавајући да га одврати од хришћанске вере. Како му то није успело јер је непоколебљиви Игњат тврдио да у себи носи рапетога, цар Трајан је наредио да га баце зверима. То се и догодило 109. године, 20. децембра по старом календару. На његовом срцу, које је остало нетакнуто писало је “Бог“, па је ово и разлог више што су га назвали Богоносац. Остатке Игњатијевог тела хришћани су послали у Антиохију. Спомен на смрт Светог Игњатија обележава се увек 2. јануара, по новом односно 20. децембра по старом календару. Спомен преноса његових мошти православци обележавају 11. фебруара. На икони се Свети Игњатије представља у обичном тадашњем оделу, са омофором и епитрахиљем о врату.
Као и за многе друге празнике и за Светог Игњата везана су многа веровања. Тако се верује да се на овај дан одређује каква ће бити срећа у кући за целу годину. Ако неко срећан и лаке руке дође на овај дан у кућу, онда ће бити напретка целе године и обратно. Дође ли какав несрећник и кукавица, онда ће преко целе године у кући ићи рђаво и наопако.
