Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Међународно удружење за борбу против рака почело је 2019. године трогодишњу кампању под слоганом „Ја сам, ја хоћу” којом се подсећа да појединац и заједница могу да допринесу смањењу глобалног оптерећења малигним болестима.
Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 18,1 милиона људи и регистровано је 9,6 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2018. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.
Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији, укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама. Упркос тој чињеници и даље хроничне инфекције учествују у настанку малигних тумора са 15-20%, односно 16%. Проценат је мањи од 5% у развијеним земљама и прелази 50% у субсахарској Африци (нпр. инфекција ХПВ-ом и висока стопа оболевања од рака грлића материце).
Превентивни програми у развијеним земљама довели до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце, али нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.
Најефикаснији приступ контроли малигних болести је превенција пре свега примарна када модификацијом или елиминацијом основних фактора ризика спречавамо настанак болести,али треба скренути посебну пажњу и на скрининг који подразумева откривање болести у што ранијој тзв. асимптоматској фази уз помоћ тестова,прегледа или процедура које се лако могу применити на здраву популацију када су услови за излечење далеко већи.
Поред организованог скрининга постоји и опортуни када сами наши грађани требају да се јављају на редовне превентивне прегледе што обухвата Национални програм за борбу против рака у оквиру кога је покренута кампања „Србија против рака-кажи свима које волиш, редован преглед је најбоља заштита“ а од 2013.године и Национални програми за скрининг пре свега када су у питању три најчешћа карцинома на три најчешће локације:дојка,грлић материце и дебело црево што би требало да у наредном периоду значајно смањи оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора.
На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски превентивни прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године.
Скринингом на карцином грлића материце обухватају су жене између 25 и 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године.
Циљна група за тестирање на рак дебелог црева односи се на грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено (окултно) крварење у столици.
И даље је један од значајних проблема у Србији непрепознавање ризичног понашања и недовољно коришћење позитивних искустава из развијених земаља света у спровођењу програма превенције и раног откривања рака. У координацији Центра за превенцију са ПП на нивоу свих служби како на примарном тако и на секундарном нивоу ће бити подељен здравствено-едукативни материјал Националног програма Министарства здравља како би се утицало на подизање свести свих наших грађана да најпре препознају неодговорно здравствено понашање према сопственом здрављу и замене га одговорним.
Извор: Центар за превенцију Дома здравља у Врању
