Српска православна црква и верници данас прослављају Светог Василија Острошког, чије се мошти као велика светиња чувају у манастиру Острог, у Црној Гори, и место су ходочашћа за вернике свих религија.
Свети Василије Острошки Чудотворац рођен је као Стојан Јовановић у селу Мркоњићи код Требиња у Херцеговини од мајке Анастасије и оца Петра Јовановића по предању 28. децембра 1610. године. У страху од данка у крви родитељи су га у 12. години живота послали у манастир Завалу код свог стрица Серафима коју је био игуман манастира.
Као монах убрзо се прочуо због свог подвижничког живота, а касније је изабран и посвећен за епископа захумског и скендеријског. Као архијереј живео је у манастиру Тврдошу и одатле утврђивао у православљу своје вернике, чувајући их од турских свирепости и латинског лукавства. Када су Турци разорили Тврдош, Василије се преселио у манастир Острог где је наставио свој опасни подвижнички живот, уз много топле молитве и бриге за своје вернике.
Манастир Острог налази се у стени на великој надморској висини у Црној Гори. До манастира се долази путем али и узаном стазом кроз планински предео коју верници прелазе пешака и босоноги. Мир и емоција која се осећа под Острогом нису оставили равнодушним ниједног посетиоца и поклоника.
Умро је 1671. године. Његове мошти и његов гроб чувају се у манастиру у Острогу до данашњег дана. У њихову моћ исцељења и утехе верују подједнако и хришћани и муслимани. У Острогу се сваке године на Тројичине дане одржава велики Народни сабор. Манастир Светог Василија Острошког му је посвећен.
Српска православна црква слави Светог Василија Острошког 12. маја по грегоријанском календару (29. априла, по јулијанском).
