Српска православна црква и њени верници данас обележавају празник Светог Архангела Гаврила, у народу познатији као Горешњак или Летњи Аранђеловдан, чије је „главно“ празновање 8. априла, дан после Благовести. Иако овај датум није обележен црвеним словом у црквеном календару, његов је значај велики. Слави се као један од седам великих анђела за које се верује да су учествовали у стварању света и најављивали све битне догађаје везане за настајање хришћанства.
Фото: Врањска плус
Сматра се да је овај летњи празник установљен на Светој Гори у 9. веку, за време царева Василија и Константина Порфирогенита и патријарха Николе после јављања архангела Гаврила у једној од карејских келија који је прстом по камену исписао песму Богородици „Достојно јест“.
За овај дан везују се многобројни обичаји, међу којима се издваја да сви верници избегавају физичке радове напољу. Веома значајан догађај везује се за Архангела Гаврила, јер се јавио Јоакиму и Ани и најавио рођење Пресвете Богородице Марије, а потом и Пресветој Богородици Марији са вешћу да ће родити сина, спаситеља људског рода, Господа Исуса Христа.
Због тога се верује да на данашњи дан не треба радити за себе или новац, као и да је ово најбоље време за отпочињање каквог добротворног рада. Аранђеловдан је цео посвећен давању, па тако и људи треба да се сете својих ближњих као и оних који имају мање него они.
Свети архангел Гаврило је сеоска слава Требешиња и Лопардинца у којима се традиционално организују сабори.
