Петар Филиповић, најтрофејнији врањски стонотенисер рођен је 20. марта 2001. године у Врању. Основну школу ,,Вук Караџић’’ и средњу Економско – трговинску школу завршио је у родном граду. Ове године уписао је Факултет спорта и физичког васпитања у Нишу. Како каже љубав према стоном тенису родила се још у раном детињству. Наиме, у тренуцима доколице његов старији брат имао је обичај да од кухињског стола направи импровизовани сто за стони тенис, тако што би наређао старе аудио касете уместо мрежице. Тако су њих двојица пребацивали лоптицу неким много старим рекетима, а неретко и укориченим школским свескама и тако се забављали. Забава је прерасла у велику љубав и жељу да се професионално бави овим спортом. Петар је почео да тренира 2010. године, са својих девет година и, како каже, већ тада је био сасвим солидан играч, јер је у међувремену за новогодишње празнике 2009. године од тате добио прави сто за стони тенис и почео свакодневно да вежба. -Ипак, моји ударци, кординација покрета и ногу нису били правилни, а то је најбитније код сваког детета које почиње да тренира. Важно је да се правилно науче сви покрети, тако да сам и ја заправо кренуо од нуле и основних правила у стоном тенису – прича млади Петар Филиповић. Ипак, веома брзо је учио и напредовао. То је уочио и тренер Бранислав Миленковић, па је ускоро почео да за Петра оргнизује индивидуалне тренинге. Кад год су му школске обавезе то дозвољавале Петар је тренирао и два пута дневно. Како је брзо напредовао први пехар и медаља стигли су већ након нешто мање од годину дана, што је у овом спорту заиста реткост. Петар Филиповић је захваљујући преданом раду и успесима врло брзо постао део репрезентације Србије, још као кадет 2015. године, а потом је имао наступе и у јуниорској репрезентацији.
-Освојио сам 130 медаља у својој каријери. Најдражи ми је трофеј првака Србије у синглу и дублу из 2014. године. Много је медаља за које ме везују неке посебне успомене, као када смо у дубл конкуренцији, друг из Крагујевца и ја, на турниру у Смедереву, као аутсајдери, избацили прве носиоце и освојили прво место. То ми је једна од првих медаља са међународних такмичења. Бављење стоним тенисом донело ми је много позитивних ствари у животу. Захваљујући спорту стекао сам много пријатеља, много пропутовао, упознао разне пределе и зато га много волим. Стони тенис је моја огромна љубав. Обележио је моје детињство, а пратиће ме, верујем, и кроз цео живот. Када сам у клубу осећам се као код куће – прича Петар. Тренира свакодневно по два сата током сезоне, а када нема лигашке утакмице и турнире и два пута дневно и тада је максимално фокусиран на тренинге. У слободно време игра баскет са другарима, иде на базен, у теретану, дружи се са пријатељима. – Највећа подршка на путу ка успеху је моја породица. Ипак, ако би морао да издвојим неког посебно то би био свакако мој отац – истиче овај талентовани стонотенисер. Планова за будућност има много, али приоритет му је да помогне свом клубу ,,Топ Спин’’ Врање да избори опстанак у првој лиги Србије, где је конкуренција веома јака. Жеља му је и да напредује још више и да се такмичи на професионалним турнирима са играчима из целог света.
-Младима поручујем да се баве спортом бар рекреативно, јер је то неопходно за њихов физички и ментални развој, а ко зна можда се из те рекреације изроде и озбиљни спортисти, као што је то био случај са мном – истиче стонотенисер Петар Филиповић из Врања. А ми верујемо да ће овај млади Врањанац остварити своје снове и бити још један светли пример младима како се вољом, љубављу и упорношћу постижу најбољи резултати.
Извор: Сајт града Врања
