У оквиру 40. „Бориних позоришних дана“ друге вечери изведена је представа „Сељачка опера“ Бела Пинтера у режији Атиле Кересташа. Овај позоришни комад урађен је у копродукцији Новосадског позоришта и Народног позоришта из Сегедина.
„Сељачка опера“ је сценско – музичко дело, у коме су се глумци показали и као изврсни певачи и то на мађарском, док је за публику био обебеђен титл на српском језику.
Редитељ Атила Керестеш раније је изјавио да је „Сељачка опера“ заснована на архаичној причи, у којој се класичне теме, попут инцеста и родоскрвног родитељства, супротстављају мотивима из мађарских народних балада. Наратив је од почетка до краја праћен музиком, која се заснива на мешавини мађарских народних песама са подручја Трансилваније, барокног призвука, класике и рока.
Уметнички руководилаца Новосадског позоришта Роберт Ленард рекао је да је ово необичан комад који је истовремено и пародија опере и сама опера са пуно изворне мађарске музике.
-Цела прича сама је исто из народних прича, није то баш бајка, више хорор прича нека, заиста постане на крају, после јако пуно хумора, једна исконска права старогрчка трагедија – истакао је Ленард.
Глумица која тумачи једну од улога Емина Салај Елор рекла је да се ова представа веже за неке етно, фолк моменте што се тиче мађарске културе.
-Баш мислим на мађарски фолк, на етно музику мађарску, наравно ово је мешавина препознаје се ту и адађо и мађарска химна и кантри роад. Има ту свега али мислим да је основна база тај фолклор – истакла је Салај Елор.
Директор Новосадског позоришта Валентин Венцел такође је био присутан и рекао да је овај комад такав да ће многи имати утисак да га је писао Бора Станковић.
-Тај менталитет и та дубина доживљености сопствене драме која је наравно у исто време има социолошко културолошке конотације је заправо нека слика једног етитета, мађарског ентитета, али та слика потврђује да смо ми овде који живимо на овим просторима заправо управо са свим тим различитостима које носимо ужасно слични – истакао је Венцел.
Следећа представа на репертоару је Калигула Албера Камија у режији Снежане Тришић.
