У Куманову обележена 80. годишњица погибије првих хероја априлског рата

У организацији Српске заједнице у Македонији, у Куманову је обележена 80. годишњица од јуначке погибије српских пилота са Кумановског аеродрома 6. априла 1941. године приликом напада фашистичке Немачке на Краљевину Југославију, који су одлучно полетели, супротставили се многоструко надмоћнијем непријатељу, веома храбро и пожртвовано положили своје животе за слободу отаџбине.

Почаст је небеским херојима одата минутом ћутања а венце су положили : Демократска партијa Срба у Македонији, председник Иван Стоилковић, посланик у Скупштини Македоније, Српска заједница у Македонији, председница Гордана Јовић Стојковски, Савет општине Куманово, председница Атина Мургашанска, СУБНОР Србије, Града Врања и Општине Владичин Хан, (председник Скупштине СУБНОР-а Србије Мирољуб Стојчић, бригадни Генерал Зоран Лубура и потпуковник Драгутин Димчевски), затим делегација Војних ветерана Куманова и КУД „Српски Вез“ из Куманова. У одавању почасти полагањем венаца, нажалост, није било представника Амбасаде Србије у Македонији.

О историјском значају овог датума говорио је председник Скупштине СУБНОР-а Србије Мирољуб Стојчић.

-Напад Немачке на Краљевину Југославију, у Другом светском рату, започео је од Куманова, скоро два сата пре но што је бомбардован Београд у 6,30 часова. Са аеродрома из Бугарске велика формација немачких месершмита, тада веома савремених борбених авиона, користећи фактор изненађења, прелази границу Краљевине Југославије и упућује се према Куманову где је био стациониран Пети ловачки пук ваздухопловства Краљевине Југославије, односно 111. и 112. ескадрила које су поседовале застареле авионе марке „Хокер Фјури“, а захваљујући петој колони у југословенској војсци Немци су имали и планове свих југословенских аеродрома те су лако могли неутралисати све ескадриле.

Тринаест југословенских авиона, на брзину, полеће са Кумановског аеродрома и прихвата неравноправну борбу са ескадрилом од 21. немачког авиона. Четрнаести авион, мајора Џел Фрање, прикривеног хрватског усташе, намерно није полетео са аеродрома и уништен је на земљи.

О пожртвованости, епској погибији и херојству „кумановских пилота“ 6. априла 1941. године говори и податак да је капетан прве класе Војислав Поповић, командант 111. ловачке ескадриле, када је остао без муниције, одлучио се на самоубилачки чин тако што је својим авионом ударио у непријатељски, након чега су се обе летелице срушиле. То је учинио и његов саборац поручник Милорад Танасић који је директним ударцем своје летилице у немачки авион успео да уништи још један месершмит 110, положивши сопствени живот на олтар своје отаџбине.

Испред овог споменика, који су после рата подигли Скопски ваздухопловни гарнизон и Савез бораца из Куманова, а поводом 80. годишњице од погибије, одајемо дужну почаст храбро погинулим пилотима Краљевине Југославије: капетану Константину Јермакову, Русу по националности, командиру 112. ескадриле, капетану Војиславу Поповићу, Србину по националности, командиру 111. ескадриле, поручнику Милораду Танасићу, потпоручнику Милутину Петровићу, нареднику Јевти Арсићу, нареднику Ратомиру Милојевићу, нареднику Верољубу Стојадиновићу. На споменику су исписана имена још и : пуковник Фердо Градишник, капетан Никола Иванчевић, поручник Ђорђе Стефановић, поручник Владимир Кинић, наредник Живан Јовановић, наредник Стјепан Јурковић, поднаредник Слободан Ђорђевић и Василије Мировић, укупно 15 погинулих са кумановског аеродрома. У овој страшној ваздушној борби рањена су и четири пилота Краљевине Југославије.

Подвизи јунака Петог ловачког пука вредни су памћења и на таквим примерима несебичног патриотизма треба васпитавати будуће генерације, јер отаџбина, као и породица, нема цену. Њоме се не тргује без обзира на снагу непријатеља, брани се до последњег као што су то чинили припадници 111. и 112. ловачке ескадриле 6. априла 1941. године изнад Куманова. Члановима Српске заједнице у Македонији захваљујем се у име СУБНОР-а Србије што негујете културу сећања на све светле тренутке из историје ослободилачких ратова свих народа са ових простора – рекао је у свом говору Стојчић.

Извор и фотографије: СУБНОР Града Врања

 

Подели: