Данас Српска православна црква и православни верници прослављају Светог цара Константина и његову мајку царицу Јелену. У православном календару обележен је црвеним словом. Многи верници овај празник сматрају значајним јер је имендан свим Јеленама.
Празник посвећен Светом цару Kонстантину и царици Јелени по новом календару обележава се 3. јуна, а по старом 21. маја.
Римски цар Константин Велики рођен је 27. фебруара 272. године у Наису, данашњем Нишу. Константинови родитељи били су цар Констанције Хлор и царица Јелена. Хлори је имао још деце од друге жене а са Јеленом само Константина.
Kонстантин је издао знаменити Едикт у Милану 313. године а његова мајка Јелена је у Јерусалиму пронашла Часни крст Господњи и сазидала цркву Васкрсења Христовог на Голготи. Зато се они на иконама приказују заједно са светим крстом. Након победе над Византијом саградио је престони град назавши га Константинопољ – Цариград.
Овај празник прате бројни обичаји. Верује се да данас ваља ићи у цркву и запалити свећу за све мученике који су свој живот дали борећи се за хришћанство. Постоји веровање да ћете очистити тело од болести ако се 3 пута умијете светом водицом.
Такође ово је имендан свим Јеленама а зна се да је то једно од најчешћих имена код Срба.
Овај празник се, као градска слава, посебно свечано прославља у Нишу, граду где је и рођен овај заслужни утемељивач хришћанства. Kод Срба постоје породице које славе данашњи празник као крсну славу. У Поморављу и Шумадији има села која данас држе заветну славу и носе литије. Kао еснафску славу овај празник прослављају кујунџије и железничари.
