Председнику Србије Александру Вучићу епископ врањски Пахомије уручио орден Преподобног Прохора Пчињског: Најбоље за грађане када српска држава и црква расту заједно

Након Свете литургије коју је у порти манастира Преподобни Прохор Пчињски служио Његова Светост патријарх српски Порфирије са архијерима Српске православне цркве, обележавање 950 година постојања ове најстарије светиње на југу Србије настављено је свечаном академијом која је започела песмом посвећеној светом Прохору Пчињском и химном Србије у извођењу хора Музичке школе „Стеван Мокрањац“ из Врања.

Свечаној академији присуствује председник Србије Александар Вучић заједно за представницима Владе Републике Србије и српским чланом Председништва Босне и Херцеговине Милорадом Додиком. Председнику Србије Александру Вучићу епископ врањски Пахомије уручио је орден Епархије врањске Преподобни Прохор Пчињски.

-Орден ми много значи, после орденa Светог Саве, једини сам председник који је овај орден примио. Без цркве нам нема националног јединства. Неко од вас је приметио колико смо напора уложили око прославе овог јубилеја, 9 и по векова су за нас обавеза и одговорност. Морамо да постојимо и опстанемо. И на томе ћемо радити интензивно у наредном периоду – рекао је председник Вучић и захвалио се на Ордену истакавши да је грађанима Србиjе наjбоље било када српска држава и црква заjедно расту.

Академију су појањем отвориле монахиње манастира Свети Стефан у Горњем Жапском а потом је говорио професор доктор Славенко Терзић, амбасадор Републике Србије у Русији. У наставку следи културно уметнички програм.

Манастир Прохора Пчињског налази се на територији општине Бујановац, на шумовитим обронцима планине Козјак, на левој обали реке Пчиње, у бизини села Кленике, 30 км јужно од Врања. Манастир је у XI веку подигао византисјки цар Роман IV Диоген (1068 – 1071) а у XIV веку обновио га Свети краљ Милутин. Светиња је кроз векове имала велики историјски значај. У време турског ропства српскога народа много је пута страдао као и у време I и II Светског рата.

Манастирска ограда од тесаног камена покривена је каменим плочама и ћерамидом. Са северне, западне и јужне стране су импозантне зграде конака. Главна, Врањска, капија са запада води право ка улазу у цркву, док је она на југу испод конака окренута Куманову, по чему је добила име. Источно, цркву од зграде Митрополије одвајају делимично откривени темељи, по својој прилице цркве Светог Јована, дела средњовековне манастирске целине, којој припада средишњи део порте око гроба Светог Прохора Пчињског.

Древно светилиште саграђено је на старом култном месту званом Испосница, где је живео преподобни Прохор Пчињски. У ту пећину на стени се могло због отвора, ући само пузећи. Од најстарије светиње до данас је очувана капела где почивају мошти Светог Прохора.

Прве активности поводом обележавања јубиларне 950-те годишњице Манастира Преподобног Прохора Пчињског почеле су још 1. новембра 2019. године. Међутим због пандемије корона вируса централна прослава јубилеја која је требало да буде одржана у мају 2020. године одложена је за ову годину.