На последњој акцији добровољног давалаштва крви која је у Врању одржана прошле недеље, др Милан Петровић из Завода за трансфузију крви Ниш говорио је о условима који одређују да ли неко може бити давалац или не. Дискредитујући фактор су малокрвност, терапија лековима који могу изазвати проблеме примаоцу, хроничне и заразне болести. Здравим особама старости од 18 до 65 година препоручује се хуманост на делу.
Измена Закона о трансфузијској медицини чија је примена ступила на снагу пре две године подразумева да су за прикупљање, обраду, тестирање и дистрибуцију крви овлашћени центри у Нишу, Крагујевцу, Београду и Новом Саду. За општине Пчињског округа надлежан је Ниш. Оваква централизација има како позитивне тако и негативне стране, а оно што се није мењало су општи услови који одређују да ли неко може бити давалац или не.
Овај закон је, према речима др Поповића, условио појачано ангажовање овлашћених центара за трансфузију крви, организовање већег броја акција и интензивнију заступљеност на терену. Како је објаснио, и одговорност је на вишем нивоу зато што пацијенти у другим здравственим установама зависе од залиха које ће надлежни Завод послати.
Од кључног је значаја добра координација између свих центара и правовремено информисање о дефицитарним крвним групама. Завод за трансфузију крви Ниш транспортује два пута недељно или чешће јединице драгоцене течности које недостају центрима које опслужују и увек им остављају резерве за дан или два, а по потреби шаљу додатне количине.
