Друштво за заштиту и проучавање птица Србије од октобра 2020. спроводи Међународни пројекат за спречавање страдања птица на далеководима „LIFE Danube Free Sky“. Струјни удари и судари са жицама далековода који узрокују значајно велики број смртних случајева и повреда које представљају једну од највећих претњи дивљим птицама, а циљ пројекта управо је смањење страдања.
Пројекат такође представља јединствени пример широке међународне сарадње организација цивилног друштва и електропривредних предузећа из седам европских земаља и дуж једног од најважнијих селидбених коридора у Европи – реке Дунав. На пројекту се раде обиласци опасних стубова и бележење страдања птица услед електрокуције и колизије, развија база података о страдању на далеководима, спречавају судари птица са електричним водовима, ради се на заштити од струјног удара на дистрибутивним и железничким водовима.
Страдање птица на далеководима слабо је позната проблематика у јавности. Те надземне конструкције које свима нама достављају електричну енергију могу бити веома опасне по птице ако нису добро обезбеђене.
„Можда сте чули да птице страдају од струјног удара након што слете на жицу или стуб далековода, али да ли сте чули за колизију са далеководима? Kолизија са далеководима представља судар птица са проводницима које се налазе између два стуба далековода. Многе птице током лета не виде ове жице које се налазе баш у њиховој висини, а томе доприносе и лоши услови који смањују видљивост, попут магле или загађења ваздуха“, објашњава Милица Kрмар, из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.
Kрмар такође наводи да најчешће страдају птице које имају ограничено видно поље, велико тело и које су слабо окретне, те због тога не могу брзо да реагују и промене висину или преусмере свој лет како би заобишле жице. С тога, од колизије најчешће страдају птице водених станишта – лабудови, чапље, гуске, ждралови.
У Србији се још увек не зна колики проценат птица страда од колизије са далеководима. Теренска истраживања на пројекту почела су почетком 2021. године, а до краја године сакупљени су први значајни подаци о овом до сад занемареном проблему.
„Само у 2021. години пронашли смо 82 птице настрадале при колизији са далеководима који се распростиру дуж Међународно значајних подручја за птице дуж Дунава. Највише жртава било је у околини ИБА „Kовиљски рит“, а углавном су проналажени лабудови, патке глуваре, гугутке, велике беле чапље, голубови гривнаши и чворци. Од свих забележених врста, највише је пронађено лабудова, укупно 8 јединки“, наводи Kрмар.
Током рада на терену забележене су и неке ретке, неочекиване врсте:
Барски петлић – У марту ове године, један барски петлић пронађен је након што је страдао у колизији са високонапонским далеководом у ИБА „Делиблатска пешчара“. Оно што нас је највише погодило јесте то што се ова врста ретко виђа, мало се зна о њој и током сеобе и током гнежђења. Претпостављамо да је овај барски петлић страдао током ноћне сеобе када су жице далековода готово невидљиве.
Мала царска шљука – У јулу ове године остаци једне мале царске шљуке пронађени су на пашњаку испод високонапонског далековода у ИБА „Kовиљски рит“. Ова малобројна пролазница са севера до сада није била бележена на простору овог ИБА, што указује на опасност коју представља колизија за страдање ретких врста. Птица је највероватније страдала током ноћне сеобе када су жице далековода готово невидљиве.
Kашичар – У августу ове године остаци једног младог кашичара пронађени су на стрњици испод високонапонског далековода у ИБА „Kовиљски рит“. Иако се на овом подручју кашичари не гнезде, готово свакодневно користе приобаље Дунава за сеобу и прехрану. Главне хранидбене зоне налазе се код Kовиља и на Kрчединској ади. Ово је први забележени случај страдања ове малобројне врсте у Србији услед судара са далеководима.
Шумска шљука – У новембру ове године једна шумска шљука пронађена је испод високонапонског далековода у ИБА „Kовиљски рит“. Ова малобројна, скровита врста ретко се виђа, али и гнезди на простору СРП „Kовиљско-петроварадински рит“. Птица је највероватније страдала током ноћне сеобе када су жице далековода готово невидљиве. Ово је први забележени случај страдања ове малобројне шумске врсте од судара са далеководима, док је до сада већ више пута било забележено страдање од удара у стаклене зграде и прозоре.
Извор: Друштво за заштиту и проучавање птица Србије
- Фото: Друштво за заштиту и проучавање птица Србије
- Фото: Друштво за заштиту и проучавање птица Србије
- Фото: Друштво за заштиту и проучавање птица Србије
- Фото: Друштво за заштиту и проучавање птица Србије