Српска Православна Црква слави Крстовдан, као успомену на прве хришћане који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди. Празник се везује за Богојављење и крштење Исуса Христоса, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који га је крстио у реци Јордан. Крстовдан је непокретни празник и слави се увек уочи Богојављења. Иако у календару није обележен црвеним словом, веома је поштован код српског народа и на овај дан се строго пости.
У нашем народу постоји веровање да је ноћ између 18. и 19. јануара време када се небо отвара и „Бог се јавља“. Јављање или објава Бога, дешава се у глуво доба ноћи када се на трен отвара небо, укрштају ветрови што дувају зими с оним што дувају лети. У том тренутку све воде света престану да теку, а онај ко се затекне на отвореном и то види, према веровању може од Бога да затражи испуњене једне жеље.
Један од обичаја за Богојављање је можда и најлепши. Верује се да ће неудате девојке уколико ставе огледалце испод јастука 18. јануара увече сањати мушкарца за којег ће се удати. Верује се да време на овај празник предсказује какво ће бити целе године. Ако буде јак мраз или пада снег, година ће бити родна. Ако буде ведро очекује се сушна година. Уколико Богојављање буде кишовито, целе године ће бити доста падавина и поплава.
