Српска православна црква и њени верници славе данас успомену на Светог Саву, првог српског просветитеља и архиепскопа српске православне цркве.
Свети Сава је био српски принц, монах, игуман манастира Студенице, књижевник, дипломата и први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве. Рођен је као Растко Немањић, најмлађи син великог жупана Стефана Немање, и брат Вукана и Стефана Првовенчаног. Kao младић Растко је добио од оца на управљање Захумље. Међутим, убрзо потом 1192. године побегао је на Свету гору и замонашио се у руском манастиру Светог Пантелејмона и добио име Сава.
Са својим оцем, који се такође замонашио и добио име Симеон, подигао је манастир Хиландар (1198-99), први и једини српски манастир на Светој гори.
Свети Сава познат је у историји и по томе што је измирио завађену браћу великог жупан Стефана Првовенчаног и кнеза Вукана.
Растко Немањић, монах Сава, истовремено се бавио и просветитељским радом, настојећи да приближи свом народу основе верске и световне поуке. За оно време био је веома учен и свестран, тако да је између осталог и два пута путовао у Палестину. На повратку са другог од тих ходочашћа у Свету земљу, смрт га је затекла у тадашњој бугарској престоници Великом Трнову 14. јануара 1236. Његове мошти је у манастир Милешеву пренео његов нећак, краљ Стефан Владислав I.
Сава је оставио више писаних дела. Зато је био један од значајнијих писаца и правника у средњем веку код Срба. Његова најзначајнија писана дела су “Житије Светог Симеона“, “Карејски типик“, “Хиландарски типик“ и “Студенички типик“, као и “Законоправило“.
Образујући будуће службенике православне цркве стекао је велике заслуге за развој школства и просвете у средњем веку. У Србији и Републици Српској се 27. јануар по новом календару, дан његове смрти, обележава као школска слава.
О значају Светог Саве за ТВ Врањска плус говорио је свештеник Далибор Величковић.
