Јуче, 11. априла, на више локација обележен је Дан заштите природе у Србији, а код Kикинде је пронађена отрована јединка орла крсташа, птице са националног грба, саопштило је Друштво за заштиту и проучавање птица Србије.
„Изузетно нас је погодила и узнемирила вест о отрованом младом крсташу код Kикинде. Мима и Михајло, прошлогодишњи младунци месецима бораве управо на северу Баната и у јужној Мађарској, што показује сателитско праћење. Излагање отровним мамцима може да буде кобно за најређе птице у Србији. Губитак сваке јединке крсташа представља огромну штету за нашу природну баштину и сурово уназађује напоре да на небо изнад Србије вратимо те величанствене птице“, рекао је Милан Ружић, извршни директор Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.
Тровање дивљих животиња, посебно птица грабљивица, једна је од највећих опасности за њихов опстанак у Србији. Само у последње 22 године од последица тровања широм Србије страдало је преко 2.300 јединки заштићених птица, од чега више од 100 орлова белорепана. У већини случајева тровање је било намерно и коришћени су мамци који су третирани пестицидима, попут злогласног Фурадана.
Јавност у Србији дуже од 8 година чека на оснивање Радне група за спречавање тровања и успостављање Протокола о поступању у случајевима тровања дивљих животиња, што је предуслов да се све учесталији злочини према природи учинковито истражују и кажњавају. Оно што омета помак су институције које слабо сарађују и невољно поступају према законом дефинисаним надлежностима, док грађани и удружења за заштиту птица и природе из месеца у месец проналазе нове лешеве заштићених врста.
Орлови крсташи доспели су у жижу јавности 2016. године када је обелодањено да су у Србији преостале свега две јединке. Већ наредног пролећа чланови и волонтери Друштва за заштиту и проучавање птица Србије започели су за наше прилике несвакидашњи програм чувања последњег гнезда ове критично угрожене врсте. Бдење на територији орлова Боре и Ержике допринело је да они од 2017. до 2021. успешно подигну 7 младунаца, те да се у околини појаве и нови орловски парови.
„Овог пролећа у Србији је присутно најмање 5 парова крсташа и сви се гнезде у пространом Банату. Нема веће радости и поноса за нас заштитаре природе од тренутка када угледамо орлове на местима где их до скоро није било могуће срести. Тада постајемо свесни да огроман теренски рад и несебичан труд за очување заједничког богатства даје резултате на које може да буде поносан сваки наш грађанин“, истиче Слободан Kнежевић, из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.
Орлове крсташе већина грађана доживљава као национални симбол и забринута је за њихов опстанак, а случај отрованог крсташа код Kикинде унемирио је варош на северу Баната. Орао је пронађен на ораници у близини Kикинде, а по свему судећи страдао је хранећи се затрованом лисицом. У близини су нађени и лешеви мишара, такође строго заштићене врсте.
„Данас тимови Друштва за заштиту и проучавање птица Србије и мађарских колега из организације ММЕ – БирдЛифе Хунгарy, заједно са специјално обученим псима за претрагу терена, излазе на терен како би открили лешеве животиња и затроване мамце. Надамо се да ће уз нашу помоћ представници инспекција за заштиту животне средине, шумарства и ловства, те ветерине, као и полицијски службеници дати све од себе да прикупе доказе који би могли да доведу до откривања и кажњавања тровача“, појаснио је Милан Ружић, из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.
Из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије апелују на институције да хитно образују радну групу, донесу правилник и почну се решавањем случајева тровања као деценијског проблема. Само тесна сарадња, брза и одлучна реакција већег броја институција код сваког случаја тровања могу да осигурају опстанак угрожених врста у Србији.
Орао крсташ (Аqуила хелиаца) једна од најимпозантнијих птица грабљивица Европе. Дужина тела крсташа, од врха кљуна до врха репа је око 80 центиметара, а распон крила креће се од 180 до 215 центиметара. Одрасла јединка има масу од 2,5 до 4,5 килограма. Kао и код других птица грабљивица женке су крупније и масивније од мужјака. Kрсташи постају полно тек са 5 година старости. Гнезда праве на стаситом дрвећу на ободу шума или у пољима, те су угрожени узнемиравањем и недостатком одговарајућих стабала. Основна храна крсташа су мали сисари попут текунице и птице средње величине. У природи могу да доживе старост од око 30 година.
