У Музеј кући Боре Станковића одржано је књижевно вече са Дамиром Каракашем, у оквиру обележања два јубилеја Библиотеке „Бора Станковић“ у Врању. Ова установа културе обележава 143 године од оснивања и 95 година од смрти Боре Станковића, великана чије име носи. Модератор разговора био је књижевни критичар и филозоф Иван Миленковић.
Како је и сам књижевник Каракаш рекао неће говорити само о једном делу. Каже да му је драго што је дошао у Врање, за које је чуо преко Боре Станковића који је био битан писцима у бившој Југославији. Његов последњи роман је Окретиште али је рекаo да фокус неће бити само на роману већ уопште на књижевности.
-Окретиште је мој најинтимнији роман где сам покушавао са текстом преузети контролу над догађајем, али ја превише не волим говорити о књигама, јер базира се на истинитом догађају али шта значи истинити догађај, неко може преживети стрељање да не може написати ништа неко може гледати пиле како се пече у пећници и да напише сјајан роман. За мене је књижевност не описивање догађаја већ језик – рекао је за ТВ Врањска плус књижевник Дамир Каракаш.
Ово је била прилика да директорка Библиотеке „Бора Станковић“ у Врању Зоран Најдић уручи пригодне поклоне најактивнијим читаоцима. Јубилеј је Библиотека обележила отварањем одељења дигитализације и књижевним вечерима.
-У некој амбицији да будемо што видљивији, што озбиљнији у нашим програмима, инсиситирамо на регионалном прегледу књижевности, регионалној сцени, афирмацији младих писаца. На отварању одељења дигитализације имали смо важне госте: представнике Министарства културе, Народне библиотеке Србије и Библиотеке града Београда. То су три кључне установе, институције, које нама дају подршку све време – истакао је директор Библиотеке Зоран Најдић.
Дамир Каракаш рођен је 1967. у селу Плашћица, поред Бриња у Лици. После студија у Загребу, једно време је живео у Француској, прво у Бордоу, а после у Паризу. Објавио је књигу путописа „Босанци су добри људи“, збирке прича „Ескими“, „Пуковник Беетховен“ и „Кино Лика“, по којој је снимљен истоимени филм, драме „Скоро никада не закључавамо“, „Снајпер“ и „Авијатичари“, романе „Комбетари“, „Како сам ушао у Еуропу“, „Сјајно мјесто за несрећу“, „Blue Moon“, „Сјећање шуме“ (награде „Фриц“ и „Кочићево перо“) и „Прослава“. „Окретиште“ је његов седми роман. Дела су му преведена на десетак језика. Живи у Загребу.