Што је тежи пут до циља, то је победа слађа, овом реченицом водила се професорка Економско трговинске школе у Врању, Драгана Бојковић када је одлучила да уђе у процес вантелесне оплодње без партнера. Жеља да се оствари као мајка са годинама је расла и како каже време јој није било савезник. Спаковала је кофере и кренула сама пут Солуна где је поступак спроведен, са једним циљем, да успе. Срећа јој се осмехнула након другог пута, у 42 години остала је трудна, чека две девојчице, одише храброшћу, а на лицу јој сија осмех победе.
У овој борби највећу подршку пружили су јој родитељи и пријатељи, посебно након првог покушаја вантелесне оплодње који је био неуспешан.
На путу да оствари свој сан и постане мајка помогла јој је и општина Трговиште.
Да срећа прати храбре доказало се након другог процеса, када је сазнала да је трудна. Још лепше вести биле су да уместо једне бебе, стижу две и то девојчице.
Драгана је остварила своју дугогодишњу жељу захваљујући упорношћу. Управо то поручила је свим женама које желе да се остваре у улози мајке и уђу у процес вантелесне оплодње. Страх није савезник, већ противник, крените ка остварењу свог циља и будите упорне, речи су ове храбре жене.
Будућа мама ужива у трудноћи и чека порођај. За једну од девојчица већ зна име – Љубица, док ће другој девојчици име дати кумови. На крају ове приче порука је само једна, све је могуће, ако то довољно јако желите.
