Милоша Златановића у Врању његови пријатељи познају под надимком „Блое“. Он је графички дизајнер, има 24 године и тренутно живи у Чикагу у Америци након дипломирања на Факултету примењених уметности у Београду.
Овај млади Врањанац добитник је престижне професионалне награде америчког часописа „Принт“ у категорији „Student Typographic Design 2016.“ за типографско писмо „Канибал“. Милош је главну награду „Best in Class“ освојио испред својих колега са престижних америчких факултета. О најбољима на овом такмичењу одлучује жири састављен од светских дизајнера као што је Пола Шер која је редизајнирала цео визуелни идентитет компаније Мicrosoft и цео Windows оперативни систем.
Зато је, иако не прва, ова награда најзначајнија за Златановића који каже да му је фонт „Канибал“ један од најомиљенијих пројеката до сада.
– Цео фонт сам урадио тако да се ствара игра различитих форми и стилова, дешавају се драстичне разлике у дебљинама и тежинама слова. Фонтови се већином праве тако што сва слова прате одређени стил, дебљину и форму. Код „Канибала“ то није случај. Свако слово има своју причу и може се посматрати као посебан рад – објашњава Златановић.
Додаје да овај фонт може да изгледа добро у представљању моде, музике, науке, а може одлично да се искористи и у спорту као и пројектима за децу и да помогне онима који се баве различитостима, заједницом и архитектуром. Компанија „Nike“ која је највећи произвођач спортске опреме откупила је права за коришћење овог фонта што је велико признање за уложени труд и показатељ квалитета овог фонта.
Последње признање за Милоша је GDUSA награда за најбоље брендирање у 2017. години коју додељује магазин Graphic Design USA. Његов редизајн aмеричког долара је изабран у конкуренцији од 10.000 радова.
Блое је осмислио и фонт „Паришко Плави“ или „Paris Blue“ који је инспирисан плавом бојом која је једна од најважнијих у сликарству, па је зато фонт урађен у сликарском маниру четком и темперама.
Овај креативни младић урадио је и предлог редизајна српског динара на којима се налазе белоглави суп и мрки медвед на новчаницама од 50 и 100 динара. Идејом је изазвао је велику пажњу јавности и лавину коментара на друштвеним мрежама.
– Богатство једне земље, по мени, не чине само њени знаменити људи, већ и животиње, природа карактеристична за ту земљу, научна достигнућа, спорт и још много ствари. Новчанице су једна од најзначајних ствари које представљају једну државу и зато мислим да оне треба да садрже сва њена богатства.
Многи су се бунили зашто су личности као Никола Тесла и Стеван Мокрањац “избачени” са новчаница. Нису избачени, они би се, као и све друге знамените личности, такође нашли на осталим новчаницама, заједно са свим другим богатствима која држава Србија има.
Новинари су доспели чак и до Народне банке Србије, која судећи по новинским чланцима није коментарисала редизајн динара. Ја бих заиста волео да чујем њихово мишљење о целом концепту – објашњава Златановић.
Тренутно живи и ствара у Чикагу, у земљи која пружа услове за напредак и развој идеја и цени труд и рад. Ради пројекат из света спорта.
– Добар и искрен рад кад тад исплива на видело. Недостаје ми дом, породица, пријатељи, посебна атмосфера и душа коју Врање има. Недостаје ми јужњачки дијалекат и „тропање с’ фамилију и другари по врањански“. То је непроцењиво. Вратићу се у родну земљу. Планирам леп поклон за мој град – додаје Милош.
Инспиришу га сликарство, музика, филм, а пре свега добри људи и велики научници. Један од њих је Никола Тесла чијим раду је фонт „Канибал“ посвећен.
Необичан надимак Блое је сам одабрао.
– То је потпис који сам користио цртајући мурале. Нема неко посебно значење осим што звучи другачије и лако се памти. То ми је битно јер планирам да у будућности развијем дизајн као и бренд и компанију под тим називом. Прилично сам задовољан одзивом и реакцијама људи, план ми је да наставим са представљањем својих радова и додам и неке из области индустријског дизајна- завршава Блое.
Милош Златановић рођен је у Врању 1993. године. Завршио је ОШ „Вук Караџић“. У току средњошколских дана које је провео у Медицинској школи схватио је да је графички дизајн заправо његова велика љубав тако да је био упоран у својој намери да постане графички дизајнер. У Школи анимираног филма начинио је прве кораке у свету примењене уметности сусревши се са анимираним филмом. Био је полазник и Ликовне радионице где је стекао битна знања из цртања и сликања и упознао се ликовном уметношћу.
Пројекат „За боље сутра“ подржан је од стране града Врања.
