14. новембра обележен је Светски дан борбе против дијабетеса. Цео новембар месец је у знаку скретања пажње на једну од све распорстрањенијих болести – дијабетес. Иако је уврежено мишљење да од дијабетеса болују само старији нажалост доста деце погођено је овом болешћу. Kако се са дијабетесом боре деца али и њихови родитиљи покушали смо да сазнамо од Јелене Милошевић Јованчев, председнице Удружења родитеља деце са дијабетесом ЕБЕРС ВРАЊЕ.
Да ли постоји научно објашњење како се дијабетес јавља код деце?
Ових дана, нарочито у месецу новембру, много ће се причати о дијабетесу и оно што на телевизији можемо чути то су заправо само статистички подаци, колико особа болује од дијабетеса, колика је стопа смртности, које су компликације и све оно што вас може превишезастрашити И што вам не даје наду. Битно је рећи да постоје два типа дијабетеса, дијабетес типа 1 и дијабетес типа 2. Од дијабетеса типа 1 оболе младе особе до 26 година живота И обично они који не знају пуно о дијабетесу помињу стресс, неправилну исхрану, превише седења, гојазност итд. Међутим, када је у питању дијабетес типа 1 то није тако. Медицина заправо нема објашњење због чега настаје дијабетес типа 1 код детета и он се не може спречити. Уколико дође до дијабетеса типа 1 нити родитељи нити деца не треба да окривљују себе то се једноставно не може спречити.
Kако изгледа живот детета са дијабетесом, колико се разликује њихов дан у односу на своје вршњаке?
Разликује се много јер прво деца која имају дијабетес свакодневно примају инсулин, ту нема лекова који се могу попити, нажалост ни инсулин се не може попити он се мора добијати у виду ињекција путем пенкала и инсулин се даје више пута дневно зато што он мора да покрије савки оброк који дете поједе. У почетку то обично буде једна доза инсулин због тога што је то почетак свега што се дешава у организму. Kако време одмиче и како године пролазе потребе за дозама инсулин се све више повећавају тако да особа особа која болује од дијабетеса типа 1 долази на такозвану интензивирану терапију што значи да прима од 4 до 5 доза инсулин дневно.
Шта је деци и родитељима који имају овај проблем најпотребније? Да ли је то финансијска подршка, разумевање или едукација?
Мислим да је најпотребнија едукација. У нашем граду најпотребнија је едукација. Најпотребније је да се прошири свест о дијабетесу, да дијабетес није баук, да деца могу најнормалније да живе, да се родитељи отворе, да причају најнормалније о проблему, јер када ви кажете који проблем имате верујте ми да нећете наићи на затворена врата.
Пројекат „За боље сутра“ подржан је од стране града Врања.
